РЕВИЗОР РАЗОТКРИО НАЈВЕЋЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ Ево ко троши без контроле и зашто нико не одговара

А ко се у Србији боји ревизора и због чега? Какав је његов утицај после више од две деценије од када је донет Закон о Државној ревизорској институцији (ДРИ)? Шта све пише у извештајима државних ревизора, ко их чита, а ко не, за Око магазин говорио је нови председник Савета ДРИ Ивица Гавриловић.

Споменути Гогољев „Ревизор“, који се играо и као представа у Атељеу 212, почиње реченицом коју градоначелник саопштава својим сарадницима: „Звао сам вас господо да вам саопштим једну веома непријатну вест – долази нам ревизор“. После тога у граду настаје паника. Ко је узнемирен због ваших извештаја, господине Гавриловићу? Ко се боји ревизора у Србији?

– Мислим да се у Србији нико никога не боји. ДРИ није орган страха, већ орган контроле. Они који нас познају знају да немају разлога за страх и да од нас могу да очекују професионалну сарадњу и коректан однос. Саме ревизије не би требало да се боје, већ да имају респект према органу који контролише трошење јавних средстава.

Какав је утицај ДРИ? Тражили сте разрешење директора Дома здравља у Јагодини, али и градоначелника Београда Александра Шапића. Шта се дешава са тим захтевима?

– Од 2023. до 2025. године поднели смо око 32 захтева за предузимање мера и седам захтева за разрешење. Ми тиме покрећемо поступак, а одлуку доносе надлежни органи. Нажалост, у неким случајевима изостаје њихова реакција.

Да ли се неправилности понављају?

– Нажалост, да. То указује на системски проблем. Рецимо, питање плата васпитачица у Београду понавља се годинама, али није једини проблем. Исплаћиване су и једнократне новчане помоћи које у суштини представљају увећање зарада, а то је забрањено Законом о буџету.

Шта сте открили код политичких странака?

– У периоду од 2015. до данас спровели смо 36 ревизија. Заједничко је недовољно правдање средстава и то што се не издваја прописаних пет одсто за обуку и усавршавање. Често не постоји веродостојна документација за шта је новац потрошен.

Подносите ли пријаве?

– Углавном за привредни преступ, и то и против политичких странака.

А јавна предузећа?

– Највећи проблем су јавне набавке, слабе интерне контроле и недостатак транспарентности. Дешава се да се послови уговарају без тендера и да се плаћа нешто што није ни урађено.

Навели сте да је „Србијагас“ без тендера уговарао послове вредне 39 милијарди динара?

– Да. То је око 300 милиона евра. Остале неправилности су отклонили, али ове у вези са јавним набавкама нису.

Колико је новца ненаменски потрошено у последњој деценији?

– Више од 20 милијарди динара, односно око 170 милиона евра преко одобрених средстава.

Да ли се тај износ смањује?

– Тренд је у смањењу. Највећи износ је био на почетку праћења, једне године чак 11 милијарди динара.

Радили сте и ревизије сврсисходности, попут субвенција у сточарству?

– Та ревизија је показала да су дотације расле, а број грла опадао. Највећи ефекат био је увођење Е-аграра, акциони планови и боља контрола субвенција.

А листе чекања у здравству?

– Упутили смо 14 препорука Министарству здравља, РФЗО-у и здравственим установама. Очекујемо да ће довести до смањења листа чекања, али ћемо ефекте пратити годинама.

Бавили сте се и новцем који се даје удружењима?

– Ту је утврђена недовољна транспарентност, без календара конкурса и без мерења ефеката. Давало се зна се коме, али не и за шта конкретно и са којим резултатима.

Чита ли неко ваше извештаје?

– Читају их они које ревидирамо. Наши извештаји остварују ефекте – прошле године евидентирано је више од 90 милијарди динара имовине и обавеза и остварене уштеде од око 570 милиона динара. Такође утичемо и на измене закона.

За крај – пре ДРИ радили сте у војној служби?

– Радио сам у Војно-безбедносној агенцији. Као мајор сам отишао из војске и у случају мобилизације био бих ангажован са тим чином.

РТС