STANARINE RASTU, DA LI SU SRBI U PROBLEMU? Najavljena „Turbo stanogradnja" u Berlinu

To su dobre vesti za one koji se nadaju izgradnji na prostoru bivšeg aerodroma Tempelhof u Berlinu.

Nekada vojni paradni prostor za prusku vojsku, a kasnije baza poznatog Berlinskog vazdušnog mosta, Tempelhofsko polje je od 2010. godine otvoreno za javnost kao rekreativna zona. Ovo polje obuhvata više od 300 hektara i jedno je od najvećih zelenih urbanih prostora na svetu, omiljeno i među lokalnim stanovništvom i među turistima.

Nekada odbačeni planovi za izgradnju stanova na ovom prostoru sada su ponovo izvučeni iz fioka. Pokrajinska vlast Berlina planira izgradnju brojnih peto- i desetospratnica, kao i raznih pojedinačnih visokih zgrada, čime bi se zeleni prostor smanjio sa oko 300 na 180 hektara. Polovina planirane gradnje bila bi komercijalnog karaktera.

Eksplozija kirija – možda i najakutniji problem u Nemačkoj

Nedostatak stanova sa pristupačnim kirijama i eksplozija cena zakupa postali su verovatno najakutniji društveni problem u Nemačkoj. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, nedostaje 800.000 stanova, dok su prosečne kirije u Berlinu porasle za 85,2 odsto – sa 8,50 evra po kvadratnom metru (bez troškova grejanja) 2015. godine na 15,74 evra u 2024. godini.

Kako bi se ovaj problem rešio, koalicija demohrišćana iz CDU/CSU i socijaldemokrata najavila je plan za „turbo stanogradnju", smanjenje birokratije, poreska rasterećenja i uvođenje subvencionih programa za gradnju i modernizaciju.

Savezno udruženje nemačkih stambenih i građevinskih preduzeća (GdW) pozdravilo je te planove kao „veliki iskorak". Posebno se ističe pojednostavljivanje zakonskog planiranja, izdavanja dozvola i propisa o zaštiti životne sredine, kao i planirani investicioni fond za stambenu izgradnju.

Berlin se i dalje bori sa stambenom krizom

Berlinska služba za stanovanje procenjuje da ovom gradu-pokrajini trenutno nedostaje oko 100.000 stanova kako bi se ohladilo pregrejano tržište nekretnina. Očekuje se da će Berlin do 2040. godine dobiti 200.000 novih stanovnika, što znači da će morati da gradi oko 20.000 stanova godišnje.

Međutim, najnovije statistike pokazuju pad u izgradnji: tokom 2023. godine završeno je samo 15.965 novih stanova – što se objašnjava lošim ekonomskim uslovima i rastućim kamatnim stopama.

Mnoga dosadašnja nastojanja da se ublaži stambena kriza, poput kontrole kirija ili ograničenja rasta kirija, nisu urodila plodom, kaže Kristijan Miler, predsednik Asocijacije arhitekata i inženjera Berlin-Brandenburg (AIV). S obzirom na dobru lokaciju i povezanost sa javnim prevozom, Miler se zalaže za promišljenu gradnju na obodu Tempelhofskog polja – kao kompromis između različitih interesnih grupa. Takođe i zato što je zemljište u vlasništvu grada i jeftinije je. 

„Važno je da se ovde grade stanovi sa pravednim kirijama. Treba to da bude dobra mešavina. Državna stambena udruženja moraju biti uključena, i moramo obezbediti raznovrsnost", rekao je Miler za DW.

Iako Tempelhof ima poseban značaj za lokalno stanovništvo i političare, Miler ističe da se situacija sa stanovanjem u međuvremenu drastično promenila. „Devedeset odsto Berlinaca želi da sve ostane po starom. Dok im ne otkažu stan – i onda i oni moraju da traže novi", objašnjava Miler, dodajući da bi na Tempelhofu moglo da se obezbedi stanovanje za 100.000 ljudi, bez da se prostor prenatrpa.

Malo poverenja u obećanja o pristupačnim stanovima

Delimično zaštićeno prirodno područje, delimično gradski park, Tempelhofsko polje je postalo mesto brojnih zajedničkih inicijativa – od eksperimenata sa održivom arhitekturom do kurseva za popravku bicikala.

„To polje je jedinstveno. Ono funkcioniše samo kao celina. Ako mu se uzme i najmanji deo, uništiće se njegova celokupna vrednost", kaže Anita Miler, članica građanske inicijative „100% Tempelhofer Feld", koja je organizovala referendum 2014. kojim je sprečena izgradnja.

Ona, ukazujući na male bašte i gajenje cveća i povrća na ovom prostoru, podseća na jednu studiju iz 2021. koju je naručila sama gradska uprava. U toj studiji se naglašava jedinstven karakter ovog urbanog prostora, njegova kombinacija zaštićene prirode i rekreativnih zona. Takođe se ističe i njegov ekološki značaj – za očuvanje biodiverziteta, poboljšanje kvaliteta vazduha i hlađenje gusto naseljenih četvrti.

Zbog toga, ali i zbog rezultata referenduma iz 2014. na kojem se više od 64 odsto glasača izjasnilo protiv gradnje, vlasti sada, imajući u vidu sve veću stambenu krizu, predlažu da se gradi samo na obodima polja. Gradonačelnik Berlina Kaj Vegner (CDU) izjavio je u novembru 2024. za list „Tagesspiegel" da je moguće izgraditi 15.000 do 20.000 stanova na ivicama tog prostora. Ipak, i taj predlog nailazi na oštro protivljenje.

Istinska volja za pristupačnim stanovima – ili snovi investitora?

Opozicione partije u Berlinu, Zeleni i Leva partija, optužuju vladajuću koaliciju CDU-SPD da troši milione evra iz budžeta na istraživanja javnog mnjenja i urbanističke konkurse kako bi uticala na javnost u korist izgradnje stanova koje realno može da priušti samo mali deo građana. „Stalno govore da je reč o potrebi za stanovanjem, ali budimo iskreni: reč je o novcu, špekulacijama i snovima investitora. Da im je stvarno stalo do rešavanja stambene krize, imali bi bolje opcije", kaže Milerova, pozivajući se na razvojni plan Berlina do 2040. kojim su identifikovane i druge lokacije za izgradnju do 222.000 stanova.

Ideja da više gradnje automatski donosi više pristupačnih stanova je zastarela, smatra ova aktivistkinja. Ona je uverena da vlasti moraju ulagati u nove oblike „demokratskog i održivog" urbanog razvoja koji „poštuje naše ekološke granice i vrednosti otvorenog prostora".

Za sada je prostor zaštićen posebnim zakonom koji je usvojen posle referenduma iz 2014. Ali Milerova upozorava da taj zakon može lako biti ukinut prostom većinom u Senatu Berlina: „Stanovanje po pristupačnim cenama je i drugde propalo kao princip. Zašto verovati da bi baš ovde moglo da funkcioniše? Jednom kad se nešto ovde izgradi – to će biti izgubljeno zauvek."

B92.net/DW/Helen Vitl