SVI BI NA FRUŠKU GORU, najveća ponuda za Banat! EVO KO KUPUJE SEOSKA IMANJA PO SRBIJI: Etno-kompleks s jezerom košta kao stan u Novom Sadu ili Beogradu

Na drugom kraju tržišta, međutim, turistička imanja sa restoranima, bazenima i apartmanima dostižu cene od gotovo milion evra.

Ponuda seoskih domaćinstava, salaša i već razvijenih turističkih kompleksa sve je veća, ali iza atraktivnih fotografija krije se biznis koji zahteva mnogo više od kupovine nekretnine.

Jedan od trenutno najzanimljivijih primera nalazi se u okolini Aleksandrovca, gde se etno-kompleks tik uz sopstveno jezero nudi za 180.000 evra, kako piše Juronjuz Srbija.

To je iznos za koji se u Beogradu danas teško može kupiti prosečan stan od oko 50 kvadratnih metara. Ali raspon cena na ovom tržištu je ogroman.

U okolini Šapca etno-kompleks se nudi za oko 700.000 evra, dok je u Turiji za objekat sa dva restorana, apartmanima i bazenom potrebno izdvojiti oko 750.000 evra.

Na Zlatiboru je u ponudi krčma sa šest smeštajnih jedinica za čak 950.000 evra.

Kuća od 20.000, ozbiljan posao nekoliko stotina hiljada evra
Kako navode stručnjaci za nekretnine, u Srbiji je registrovano oko 1.600 seoskih turističkih domaćinstava, što je, prema njihovoj oceni, i dalje mala baza u poređenju sa sličnim evropskim zemljama.

Cene, naravno, zavise od toga šta kupac zapravo dobija.

U Vojvodini se kuća za rušenje ili temeljnu rekonstrukciju može pronaći već od oko 20.000 evra, dok se solidna seoska domaćinstva spremna za prijem gostiju kreću između 120.000 i 250.000 evra.

Za ozbiljniji etno-kompleks sa bazenom uglavnom je potrebno najmanje 300.000 evra.

Kod objekata koji već imaju apartmane, restoran i goste, međutim, ne kupuju se samo zidovi i zemlja. Kupuje se praktično već formiran posao.

Ko prodaje etno-sela?
Zanimljivo je i ko danas izlazi iz ovog biznisa.

Prema iskustvu agenata za nekretnine, među prodavcima su često naslednici, ali i ljudi koji su u seoski turizam svojevremeno ušli iz ljubavi i sa idejom o drugačijem načinu života.

Tek kasnije shvate da turističko domaćinstvo nije vikendica u koju se odlazi kada vlasnik ima vremena. Ugostiteljstvo zahteva angažovanje praktično 365 dana godišnje.

Problem prilikom prodaje predstavlja i određivanje cene. Vlasnici u nju neretko uračunavaju godine rada, ulaganja, ali i emotivnu vrednost imanja, dok potencijalni kupac pre svega računa koliko posao može da zaradi.

Zbog toga upravo ovakve nekretnine mogu dugo da čekaju novog vlasnika.

Dijaspora se vraća, a neki investitori izlaze iz stanova
Sa druge strane tržišta pojavljuje se veoma zanimljiva grupa kupaca.

Za ovakva imanja interesuju se ljudi iz dijaspore, posebno iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, a u poslednje vreme i iz Kanade i Australije.

Tu su i parovi između 35 i 50 godina koji žive u gradu, ali žele drugu kuću koja bi makar deo troškova mogla sama da pokrije kroz turističko izdavanje.

Još zanimljiviji trend predstavljaju manji investitori koji novac prebacuju iz gradskih stanova u ruralni turizam.

Razlog je jaka konkurencija kod kratkoročnog izdavanja stanova u gradovima, zbog čega deo njih traži nekretnine sa drugačijom ponudom i manjom konkurencijom.

Među potencijalnim kupcima su i ugostitelji koji žele da prošire posao ili postojeći koncept presele iz grada u prirodu, kao i strani državljani.

Svi hoće Frušku goru, a najviše se nudi Banat
Ponuda i tražnja, međutim, često se nalaze na potpuno različitim mestima.

Najviše objekata nudi se upravo tamo gde ima najmanje stanovnika - oko Zrenjanina, Kikinde, Alibunara, Bele Crkve i Plandišta, ali i u Mačvi i delovima južne, istočne i jugoistočne Srbije.

Kupci, sa druge strane, najčešće gledaju Frušku goru, Vrdnik i Irig, kao i vinski i dunavski pojas oko Sremskih Karlovaca, Čerevića i Banoštora.

Tražena su i mesta uz Dunav prema Beogradu, poput Čortanovaca, Beške i Slankamena.

Oni koji žele autentičnu vojvođansku priču gledaju salaše oko Sombora, Palića i Subotice, dok su van Vojvodine među najpoželjnijim lokacijama Zlatibor, Mokra Gora, Tara i Divčibare.

Jedna stvar može da obori prodaju više od cene
Kupcima nije važna samo kuća. Traže struju, vodu i internet, urednu dokumentaciju, dobar pogled, blizinu reke ili jezera, ali pre svega - dobar prilaz.

Prema iskustvu agenata, loš put može da obori više prodaja nego visoka cena.

Ako objekat treba da živi od vikend gostiju, prednost imaju lokacije udaljene između 45 i 60 minuta od Beograda ili Novog Sada.

Kada putovanje traje duže od dva sata, kupci već očekuju ozbiljan razlog da gost krene toliko daleko - planinu, banju, nacionalni park ili sadržaj koji ne može da pronađe bliže gradu.

A upravo tu leži možda i najvažnija računica za svakoga ko pomisli da je etno-kompleks od 180.000 evra automatski bolja kupovina od gradskog stana.

Cena nekretnine je samo početak. Da bi seoski turizam postao profitabilan biznis, potrebni su stalna popunjenost, radna snaga, održavanje i nova ulaganja - tokom čitave godine, prenosi Telegraf.