"VIJA KARPATIJA" MENJA TOKOVE Trka za saobraćajne rute ŠTA SRBIJA MOŽE DA IZGUBI, A ŠTA DA DOBIJE
Međunarodna ruta "Vija Karpatija", jedan od najvećih savremenih saobraćajnih projekata u Evropi, uskoro će biti potpuno operativan.
Put povezuje sever i jug kontinenta, od Grčke i Bugarske do Poljske i Litvanije, i mogao bi da promeni tokove teretnog saobraćaja i tranzita u regionu, uključujući i Srbiju. Predsednik Udruženja "Srbijatransport" Goran Aleksić kaže da će "Vija Karpatija" privući između 10 i 20 odsto prevoznika robe sa tranzitne rute kroz Srbiju. Naša prednost je što imamo potencijal povezanosti drumskog, železničkog i rečnog saobraćaja, ističe Aleksić. Dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda navodi da robni tokovi imaju svoja ustaljena kretanja koja se teško menjaju. Ipak, kada se promene, teško ih je povratiti, stoga moramo da radimo na razvoju i iskoristimo potencijal koji imamo, zaključuje Kilibarda.
Predsednik Udruženja "Srbijatransport" Goran Aleksić kaže da koridor predviđa rutu od Baltičkog mora i litvanske luke Klajpeda i luke Gdanjsk u Poljskoj, do Soluna u Grčkoj, sa kracima ka rumunskoj luci Konstanci, kao i Bugarskoj i Turskoj.
"Mislim da je preterana procena da će zbog izgradnje ove rute doći do smanjenja tranzita kroz Srbiju većeg od 40 odsto. Ne verujem da će biti u tolikom obimu, jer su svi tokovi roba ove rute vezani za istočni deo Evrope. Dakle, uticaće za onu robu koja ide ka Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj, ali za one koji dovoze robu u Nemačku, Austriju, Švajcarsku ili Italiju, postoji kraća ruta kroz Srbiju", ističe Aleksić.
Navodi da su putevi u Srbiji dobro organizovani i efikasni, te na njima nema većeg zadržavanja na naplatnim rampama.
"Recimo, u Rumuniji je putarina nešto jeftinija, ali je zadržavanje na naplatnim rampama veće, jer ih ima mnogo. Taj auto-put je izgrađen radi razvoja Istočne Evrope i predstavlja jedan od strateških poduhvata Evropske unije. Međutim, predstavlja konkurenciju srpskoj tranzitnoj ruti i ne smemo da budemo pasivni i na ovo da gledamo mirno. Moramo da uspostavimo jasne zadatke i rešavamo probleme, pa da onda računamo eventualne gubitke", naglašava predsednik "Srbijatransporta".
Dekan Saobraćajnog fakulteta Milorad Kilibarda kaže da je sasvim izvesno da tokovi robe ka Zapadnoj Evropi neće preći na alternativni pravac, odnosno "Vija Karpatiju".
"S druge strane, tokovi robe koji idu ka Centralnoj ili Istočnoj Evropi, verovatno će koristiti trasu 'Vija Karpatija'. Ključni prihod od tranzita su putarine, a indirektni su vezani za prateće usluge, poput trgovina, restorana, prenoćišta i logistike na koridorima", ukazuje Kilibarda.
Napominje da robni tokovi imaju svoju zakonitost pojavljivanja i kretanja.
"Oni imaju svoje ustaljene rute i teško ih menjaju, ali kada ih jednom promene, vrlo ih je teško vratiti", tvrdi dekan Saobraćajnog fakulteta.
Razvoj intermodalnog transporta
Aleksić smatra da će "Vija Karpatija" odvući kratkoročno oko 10 odsto prevoznika robe koja se prevozila tranzitnom rutom kroz Srbiju, a dugoročno, u ukupnom transportu, oko 20 procenata.
"To znači gubitak između 13 i 26 miliona evra, što uopšte nije malo. Međutim, naš koridor je u dramatičnoj prednosti u odnosu na 'Vija Karpatiju'. Imamo drumski koridor, kao i rute Dunavom i Savom, uz železnički koridor. Upravo je ta intermodalnost naša prednost u odnosu na trasu 'Vija Karpatiju'. Stoga, dodatni razvoj intermodalnosti transporta treba da bude prioritet Srbije", smatra Aleksić.
Kilibarda objašnjava da je intermodalni transport suština za privlačenje korisnika.
"Železnički saobraćaj je u tom kontekstu izuzetno važan. Jedan voz menja između 50 i 60 kamiona. Železnica je takođe važna i zbog ekologije, u cilju zaštite životne sredine", zaključuje Kilibarda.
Predsednik "Srbijatransporta" kaže da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri rečni saobraćaj.
"Potencijal Dunava i Save je ogroman, ali je iskorišćenost tog potencijala niska, manja od osam odsto u Srbiji. Ujedno, moramo da unapredimo transportne terminale u blizini luka i železnica, ujedno da izgradimo kvalitetnije terminale na graničnim prelazima. Važno je da na vreme uspostavimo dinamične poteze u smislu konkurentnosti i izgradnje infrastrukture", ističe Aleksić.
Dekan Saobraćajnog fakulteta naglašava da će strategija razvoja intermodalnih logističkih centara Srbije biti urađena u narednih godinu dana.
"Terminali su ključna mesta za koncentraciju tokova robe i za privlačenje korisnika, te opsluživanje tih tokova u tranzitu. Vreme vožnje je strogo definisano, tako da odmorišta, parkinzi i prenoćišta moraju biti sigurni i bezbedni. Stoga, bitno je da podignemo prateće usluge, ali i da sprečimo zadržavanje na granicama. Carinske procedure traju od pet do sedam sati, a ponekad i do 10 sati. U tom smislu, potrebna je saradnja sa susednim državama", navodi Kilibarda.
Granični prelazi i saradnja sa Hrvatskom i Mađarskom
Aleksić smatra da je upravo saradnja sa državama sa kojima se Srbija graniči ključna za zadržavanje korisnika na ustaljenoj tranzitnoj ruti kroz Srbiju.
"Tokom epidemije koronavirusa videli smo da je to moguće. Ukoliko se Srbija i Hrvatska ne dogovore o brzim procedurama i zelenim koridorima, obe zemlje će mnogo izgubiti. Eto, širimo granični prelaz na Horgošu. Dakle, takvi konkretni potezi i ulaganje u logistiku, robno-transportne centre i bolju organizaciju železničkog transporta", ukazuje Aleksić.
Kilibarda je uveren da i "Koridor 10" i "Vija Karpatija" imaju svoje transportne potencijale.
"Što se našeg koridora tiče, to je prirodan i kratak put koji povezuje Balkan i Egejsko more sa Zapadnom i Srednjom Evropom. Takav potencijal se teško gubi. Ono što je nama važno jeste da taj potencijal najbolje iskoristimo", zaključuje Kilibarda u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.
