CIFRE OBEĆAVAJU I OVE GODINE, ALI NIJE LAKO Sezonci hrle u Crnu Goru i Hrvatsku zbog 3.000 evra

Sa dolaskom turističke sezone, restorani, kafići, hoteli i plaže oživljavaju. Mladi iz različitih krajeva zemlje i sveta dolaze da rade kao konobari, kuvari, spasioci, animatori ili u raznim pomoćnim poslovima. Za mnoge je to prvi ozbiljniji posao, koji ih uči odgovornosti i timskom radu, ali i umeću komuniciranja sa ljudima. Sezonski poslovi nisu samo prilika za zaradu – oni donose i izazove. Radni dani su često dugi, a tempo brz i zahtevan.

Pored ekonomskog značaja, sezonski poslovi imaju i društvenu dimenziju. Oni su važan faktor u razvoju lokalnih zajednica i turističke ponude, podstičući mlade da ostanu ili se vrate u svoje krajeve i tokom zime planiraju budućnost.

S obirom da domaći radnici nisu zadovoljni ponuđenim platama, poslodavci su prinuđeni da pronađu druga rešenja – zapošljavaju strane radnike, te s toga i ne čudi da je potražnja za sezonskim radnicima sve veća.

Jedan Novobeograđanin treću godinu zaredom radi na primorju u hotelijerstvu, a kako kaže, za njega je rad na moru mnogo više od posla.

– To je mesto gde sam naučio da se nosim sa pritiskom, da vrednujem timski rad i da poštujem svakoga. Nije lako, ali je vredno svakog truda i kada pomislim na zaradu, onda mi ništa ništa teško. Došao sam da zaradim i već tri godine dolazim u Tivat da radim. Budem do septembra pa se vraćam na studije. Slobodno vreme uglavnom provodim na plaži, iskoristim maksimalno dan. Upoznao sam dosta Novosađana i najvažnije je da ovde imate sa društvo – rekao je on.

Marina godinama radi u restoranu u Budvi, ne žali se ni na šta, jer kako navodi, unapred je znala šta je čeka.

– Radimo po smenama, nije nam lako, vrućine i gužve nam dodatno otežavaju posao. U restoranu, osim što spremam hranu, perem i sudove. Imam sjajne kolege sa kojima se lepo družim, ali sam znam da sam došla ovde da radim. Bakšiši su veliki i uspem dosta para da uštedim. Stanujem u kolektivnom smeštaju te mi je to još jeftinija varijanta. Ono što je najvažnije jeste da kad god sam u smeni, ručam te ne moram da kuvam. To mi je još jedna ušteda koja mi najviše i znači – kazala je ona i dodala da se nakon napornog dana odmori jedino na plaži.

Miloš Turinski, portparol Infostuda rekao je za Bizportal da u julu, kada sezona na Jadranu dostiže svoj vrhunac, većina pozicija u turizmu i ugostiteljstvu već je popunjena.

– Poslodavci u Hrvatskoj i Crnoj Gori oglašavali su potrebe za radnicima još u martu i aprilu, kako bi spremno dočekali prve goste. Iako je broj aktivnih oglasa sada manji, interesovanje za rad u inostranstvu i dalje postoji – kako od strane kandidata koji tragaju za dodatnim prihodom, tako i od poslodavaca koji traže zamene, ispomoć ili kasnije uključivanje radnika – istakao je Turinski.

Prema njegovim rečima, najveće zarade i dalje donose pozicije u kuhinji – kuvari i pica majstori zarađuju između 1.900 i 2.500 evra, dok šefovi kuhinje mogu dostići i 3.000 evra.

– Konobari i recepcioneri zarađuju od 1.000 do 1.500 evra, a poslastičari i roštilj majstori su takođe vrlo traženi. Osim što su zarade visoke, poslodavci često obezbeđuju i smeštaj i ishranu, što omogućava „čistu“ zaradu od i do 2.000 evra mesečno. Upravo to privlači veliki broj radnika iz Srbije, koji najčešće konkurišu za pozicije sobarica, pomoćnih kuvara, konobara i recepcionera, a interesovanje je najizraženije za Hrvatsku i Crnu Goru – istakao je on.

Sezonski poslovi u Srbiji

Turinski je dodao da su u Srbiji sezonski poslovi i dalje aktuelni, ali da su zarade znatno niže.

– Prosečne mesečne plate kreću se između 65.000 i 90.000 dinara, u zavisnosti od regije i vrste posla. Najveći rast zarada beleži se u ugostiteljstvu, građevini i turizmu, gde je konkurencija među poslodavcima sve jača. U građevinarstvu dnevnice trenutno iznose oko 50 evra, ali je broj domaćih radnika u padu, pa su stranci sve prisutniji na gradilištima – rekao je naš sagovornik.

On je napomenuo da su pored građevine, aktuelni i sezonski poslovi u prodaji – prodaja sladoleda ili osveženja, koji su karakteristični za turističke destinacije u Srbiji, ali i poljoprivredni poslovi – posebno branje voća.

Kako kaže, dnevnica za ove poslove takođe može iznositi oko 50 evra, što ih čini atraktivnim, posebno za one koji žele da ostanu u zemlji, ali da ostvare dodatni prihod tokom leta.

– Zanimljivo je i to da se sezonskom radu sve češće okreću i starije osobe, zaposleni koji koriste odmor za dodatni prihod, kao i oni koji se vraćaju iz inostranstva i traže prelazno rešenje. Iako studenti i mladi i dalje čine najbrojniju grupu među sezoncima, sezonski poslovi više nisu rezervisani samo za njih. Poslodavci sve češće tragaju za iskusnim i pouzdanim radnicima, pa je vidljiv pomak u strukturi tražene radne snage – zaključio je Turinski.

Bizportal.rs