ЦИФРЕ ОБЕЋАВАЈУ И ОВЕ ГОДИНЕ, АЛИ НИЈЕ ЛАКО Сезонци хрле у Црну Гору и Хрватску због 3.000 евра
У сред туристичког шпица, док се једни сунчају и одмарају се, сезонски радници имају пуне руке посла.
Са доласком туристичке сезоне, ресторани, кафићи, хотели и плаже оживљавају. Млади из различитих крајева земље и света долазе да раде као конобари, кувари, спасиоци, аниматори или у разним помоћним пословима. За многе је то први озбиљнији посао, који их учи одговорности и тимском раду, али и умећу комуницирања са људима. Сезонски послови нису само прилика за зараду – они доносе и изазове. Радни дани су често дуги, а темпо брз и захтеван.
Поред економског значаја, сезонски послови имају и друштвену димензију. Они су важан фактор у развоју локалних заједница и туристичке понуде, подстичући младе да остану или се врате у своје крајеве и током зиме планирају будућност.
С обиром да домаћи радници нису задовољни понуђеним платама, послодавци су принуђени да пронађу друга решења – запошљавају стране раднике, те с тога и не чуди да је потражња за сезонским радницима све већа.
Један Новобеограђанин трећу годину заредом ради на приморју у хотелијерству, а како каже, за њега је рад на мору много више од посла.
– То је место где сам научио да се носим са притиском, да вреднујем тимски рад и да поштујем свакога. Није лако, али је вредно сваког труда и када помислим на зараду, онда ми ништа ништа тешко. Дошао сам да зарадим и већ три године долазим у Тиват да радим. Будем до септембра па се враћам на студије. Слободно време углавном проводим на плажи, искористим максимално дан. Упознао сам доста Новосађана и најважније је да овде имате са друштво – рекао је он.
Марина годинама ради у ресторану у Будви, не жали се ни на шта, јер како наводи, унапред је знала шта је чека.
– Радимо по сменама, није нам лако, врућине и гужве нам додатно отежавају посао. У ресторану, осим што спремам храну, перем и судове. Имам сјајне колеге са којима се лепо дружим, али сам знам да сам дошла овде да радим. Бакшиши су велики и успем доста пара да уштедим. Станујем у колективном смештају те ми је то још јефтинија варијанта. Оно што је најважније јесте да кад год сам у смени, ручам те не морам да кувам. То ми је још једна уштеда која ми највише и значи – казала је она и додала да се након напорног дана одмори једино на плажи.
Милош Турински, портпарол Инфостуда рекао је за Бизпортал да у јулу, када сезона на Јадрану достиже свој врхунац, већина позиција у туризму и угоститељству већ је попуњена.
– Послодавци у Хрватској и Црној Гори оглашавали су потребе за радницима још у марту и априлу, како би спремно дочекали прве госте. Иако је број активних огласа сада мањи, интересовање за рад у иностранству и даље постоји – како од стране кандидата који трагају за додатним приходом, тако и од послодаваца који траже замене, испомоћ или касније укључивање радника – истакао је Турински.
Према његовим речима, највеће зараде и даље доносе позиције у кухињи – кувари и пица мајстори зарађују између 1.900 и 2.500 евра, док шефови кухиње могу достићи и 3.000 евра.
– Конобари и рецепционери зарађују од 1.000 до 1.500 евра, а посластичари и роштиљ мајстори су такође врло тражени. Осим што су зараде високе, послодавци често обезбеђују и смештај и исхрану, што омогућава „чисту“ зараду од и до 2.000 евра месечно. Управо то привлачи велики број радника из Србије, који најчешће конкуришу за позиције собарица, помоћних кувара, конобара и рецепционера, а интересовање је најизраженије за Хрватску и Црну Гору – истакао је он.
Сезонски послови у Србији
Турински је додао да су у Србији сезонски послови и даље актуелни, али да су зараде знатно ниже.
– Просечне месечне плате крећу се између 65.000 и 90.000 динара, у зависности од регије и врсте посла. Највећи раст зарада бележи се у угоститељству, грађевини и туризму, где је конкуренција међу послодавцима све јача. У грађевинарству дневнице тренутно износе око 50 евра, али је број домаћих радника у паду, па су странци све присутнији на градилиштима – рекао је наш саговорник.
Он је напоменуо да су поред грађевине, актуелни и сезонски послови у продаји – продаја сладоледа или освежења, који су карактеристични за туристичке дестинације у Србији, али и пољопривредни послови – посебно брање воћа.
Како каже, дневница за ове послове такође може износити око 50 евра, што их чини атрактивним, посебно за оне који желе да остану у земљи, али да остваре додатни приход током лета.
– Занимљиво је и то да се сезонском раду све чешће окрећу и старије особе, запослени који користе одмор за додатни приход, као и они који се враћају из иностранства и траже прелазно решење. Иако студенти и млади и даље чине најбројнију групу међу сезонцима, сезонски послови више нису резервисани само за њих. Послодавци све чешће трагају за искусним и поузданим радницима, па је видљив помак у структури тражене радне снаге – закључио је Турински.
Bizportal.rs