„ОРЛОВИ“ НА РУБУ ПРОВАЛИЈЕ: Болан пораз Србије у једној од пресудних утакмица у квалификацијама за Мундијал 2026.

И не само то, доживели су наши репрезентативци други везани пораз на свом терену, показујући да им тамо вероватно и није место. Радовали су се на крају гости, великом борбом и добром тактиком успели су у свом науму и треба им честитати на победи.

С двојицом дебитаната у дресу с државним грбом Србије на грудима, селектор „орлова“ Драган Стојковић одлучио је да почне вероватно одлучујућу утакмицу квалификација у Групи К, с Албанијом. Дакле, младост је добила велико поверење због суспензије одсутних Миленковића и Лукића, а публика у Лесковцу то је прихватила и од самог почетка свим срцима стала уз Пиксијеве изабранике.

Изабраници селектора Силвиња од старта су се определили за појачану одбрану, с идејом да у контрама изненаде одбрану момака који су наступали у плавим дресовима. Због тога је лопта чешће била у ногама нашег тима, који је, можда и преспоро, градио акције и покушавао да пронађе пукотину у дефанзиви гостију. Капитен Србије Александар Митровић, баш као и Душан Влаховић, били су под посебном пажњом Албанаца, није им било лако у дуелима са Асланијем, Ајетијем и Ђимшитијем, па су акције наше екипе ишле углавном по боковима, нарочито преко Филипа Костића на левој страни. Међутим, прилика пред голом Стракоше није било, баш као ни на другој страни, већ се водила права шаховска борба.

Средином полувремена почеле су да севају и прве варнице, па је арбитар Ковач упозорио Живковића и Манаја да се међусобно не гурају, јер им такво понашање неће толерисати. Приметно је било да су се Албанци постепено ослобађали притиска и постајали конкретнији, додуше само на средини терена. Ипак, у 26. минуту виђен је први директни ударац Влаховића на гол Албаније, али је Стракоша, из два покушаја, успео да укроти његов ни мало наиван ударац. 

У 30. минуту изузетну шансу створили су српски репрезентативци, када је Костић упослио Влаховића, фудбалер Јувентуса је шутирао на другу стативу, а тамо је за делић секунде закаснио Митровић да доведе наш тим у вођство. Да ли је то био наговештај агресивније игре „орлова“ или само бљесак? Наравно, чим би се макар и наслутила бржа игра којој је тежио Пиксијев тим, искусни Албанци су „стајали“ на лопту, комбиновали у средњем пољу терена, па је наслућена искра убрзо нестала. 

Играо се 36. минут, када је с леве стране у казнени простор гостију ушао Павловић, упутио лопту у петерац ка Митровићу, а тамо су, после велике гужве, наши репрезентативци тражили пенал. После провере у ВАР соби, међутим, од тога није било ништа. Два минута касније, после комбинације с Митровићем, Лазар Самарџић покушао је да изненади чувара мреже Албанаца, али је овај био опрезан и ухватио лопту. 

У надоканди времена, нажалост, после слободног ударца који највероватније није постојао, највиши у скоку био је Ђимшити, упослио је Ајетија који је лоше захватио лопту, али се она одбила до Манаја, који је шутирао волејом и матирао Петровића. ВАР је прегледао читаву ситуацију и одлука је била да се погодак признаје, па се на велики одмор отишло уз вођство Албанаца.

Осокољени неочекиваним вођством, боље су у наставак ушли гости, предвођени Бројом и Манајем. Селектор Стојковић није начинио ни једну измену, очигледно верујући играчима који су од почетка били на терену, али су они били под превеликим теретом и мало тога им је полазило од ноге.

Тек у 50. минуту, иако смо то очекивали и раније, ударац с 18 метара упутио је Самарџић, али је лопта ишла право у албанског голмана и он није имао проблема да је заустави, (Пре)лако су плави губили лопту, додуше жеља им се није могла оспорити, али далеко су били од изједначења. У 53. Минуту центрирао је Костић с леве стране, највиши у скоку био је Митровић, али је лопта отишла високо преко гола. И публика је чинила све не би ли некако натерала наш тим да крене још јаче, али као да се код „орлова“ осећала у игри доза задршке, ко зна чиме проузрокована.

Време је све брже одмицало, нервоза је почела да се увлачи у редове Пиксијевог тима, свесног да у случају пораза може да се опрости од баража за пласман на Мундијал. У страху од грешака, Костић, Самарџић и дружина све чешће су их чинили, а Албанци су те поклоне вешто и добро користили и „успављивали“ утакмицу.

У 62. минуту сјајно је себи простор створио у контри Влаховић, потом је шутирао преко гола, а била је то изузетна прилика да се стигне до поравнања резултата. Наставили су српски репрезентативци да нападају, желели су да обрадују и себе и навијаче, али у томе нису имали успеха. И даље су имали доста лоших додавања, после којих је претила опасност да ривал стигне до прилике да постигне и други гол. Кренули су у нападе Влаховић и другови, мало тога су успевали конкретније да направе, али нису одустајали. Међутим, Албанци су настојали да искористе неку од грешака које су наши момци правили, успут задржавајући прилично дуго сваку лопту која би им се нашла у поседу. Влаховић је, по изласку Александра Митровића деловао прилично усамљено у нападу и, иако се много трошио и трудио, није успевао да поново дође у прилику за постизање толико жељеног гола.

У 74. минуту српски селектор је на терен послао још два дебитанта – Дејана Зујића и Василија Костова, желећи додатну енергију за своју екипу. Питање је, међутим, да ли су два млада фудбалера могли да промене ток утакмице, која је неумитно клизила ка неуспешном, у овом случају катастрофалном епилогу по Србију. Без правих прилика за српски тим, сусрет се ближио крају, а тиме и сан да се он нађе у баражу за СП, где ће, како ствари стоје, место пронаћи селекција Албаније.

У последњим тренуцима сусрета колосалну прилику да стави тачку на и имао је Бајрами, када се наша очи у очи са голманом Ђорђем Петровићем, али је наш чувар мреже сјајно реаговао.