„ORLOVI“ NA RUBU PROVALIJE: Bolan poraz Srbije u jednoj od presudnih utakmica u kvalifikacijama za Mundijal 2026.

I ne samo to, doživeli su naši reprezentativci drugi vezani poraz na svom terenu, pokazujući da im tamo verovatno i nije mesto. Radovali su se na kraju gosti, velikom borbom i dobrom taktikom uspeli su u svom naumu i treba im čestitati na pobedi.

S dvojicom debitanata u dresu s državnim grbom Srbije na grudima, selektor „orlova“ Dragan Stojković odlučio je da počne verovatno odlučujuću utakmicu kvalifikacija u Grupi K, s Albanijom. Dakle, mladost je dobila veliko poverenje zbog suspenzije odsutnih Milenkovića i Lukića, a publika u Leskovcu to je prihvatila i od samog početka svim srcima stala uz Piksijeve izabranike.

Izabranici selektora Silvinja od starta su se opredelili za pojačanu odbranu, s idejom da u kontrama iznenade odbranu momaka koji su nastupali u plavim dresovima. Zbog toga je lopta češće bila u nogama našeg tima, koji je, možda i presporo, gradio akcije i pokušavao da pronađe pukotinu u defanzivi gostiju. Kapiten Srbije Aleksandar Mitrović, baš kao i Dušan Vlahović, bili su pod posebnom pažnjom Albanaca, nije im bilo lako u duelima sa Aslanijem, Ajetijem i Đimšitijem, pa su akcije naše ekipe išle uglavnom po bokovima, naročito preko Filipa Kostića na levoj strani. Međutim, prilika pred golom Strakoše nije bilo, baš kao ni na drugoj strani, već se vodila prava šahovska borba.

Sredinom poluvremena počele su da sevaju i prve varnice, pa je arbitar Kovač upozorio Živkovića i Manaja da se međusobno ne guraju, jer im takvo ponašanje neće tolerisati. Primetno je bilo da su se Albanci postepeno oslobađali pritiska i postajali konkretniji, doduše samo na sredini terena. Ipak, u 26. minutu viđen je prvi direktni udarac Vlahovića na gol Albanije, ali je Strakoša, iz dva pokušaja, uspeo da ukroti njegov ni malo naivan udarac. 

U 30. minutu izuzetnu šansu stvorili su srpski reprezentativci, kada je Kostić uposlio Vlahovića, fudbaler Juventusa je šutirao na drugu stativu, a tamo je za delić sekunde zakasnio Mitrović da dovede naš tim u vođstvo. Da li je to bio nagoveštaj agresivnije igre „orlova“ ili samo bljesak? Naravno, čim bi se makar i naslutila brža igra kojoj je težio Piksijev tim, iskusni Albanci su „stajali“ na loptu, kombinovali u srednjem polju terena, pa je naslućena iskra ubrzo nestala. 

Igrao se 36. minut, kada je s leve strane u kazneni prostor gostiju ušao Pavlović, uputio loptu u peterac ka Mitroviću, a tamo su, posle velike gužve, naši reprezentativci tražili penal. Posle provere u VAR sobi, međutim, od toga nije bilo ništa. Dva minuta kasnije, posle kombinacije s Mitrovićem, Lazar Samardžić pokušao je da iznenadi čuvara mreže Albanaca, ali je ovaj bio oprezan i uhvatio loptu. 

U nadokandi vremena, nažalost, posle slobodnog udarca koji najverovatnije nije postojao, najviši u skoku bio je Đimšiti, uposlio je Ajetija koji je loše zahvatio loptu, ali se ona odbila do Manaja, koji je šutirao volejom i matirao Petrovića. VAR je pregledao čitavu situaciju i odluka je bila da se pogodak priznaje, pa se na veliki odmor otišlo uz vođstvo Albanaca.

Osokoljeni neočekivanim vođstvom, bolje su u nastavak ušli gosti, predvođeni Brojom i Manajem. Selektor Stojković nije načinio ni jednu izmenu, očigledno verujući igračima koji su od početka bili na terenu, ali su oni bili pod prevelikim teretom i malo toga im je polazilo od noge.

Tek u 50. minutu, iako smo to očekivali i ranije, udarac s 18 metara uputio je Samardžić, ali je lopta išla pravo u albanskog golmana i on nije imao problema da je zaustavi, (Pre)lako su plavi gubili loptu, doduše želja im se nije mogla osporiti, ali daleko su bili od izjednačenja. U 53. Minutu centrirao je Kostić s leve strane, najviši u skoku bio je Mitrović, ali je lopta otišla visoko preko gola. I publika je činila sve ne bi li nekako naterala naš tim da krene još jače, ali kao da se kod „orlova“ osećala u igri doza zadrške, ko zna čime prouzrokovana.

Vreme je sve brže odmicalo, nervoza je počela da se uvlači u redove Piksijevog tima, svesnog da u slučaju poraza može da se oprosti od baraža za plasman na Mundijal. U strahu od grešaka, Kostić, Samardžić i družina sve češće su ih činili, a Albanci su te poklone vešto i dobro koristili i „uspavljivali“ utakmicu.

U 62. minutu sjajno je sebi prostor stvorio u kontri Vlahović, potom je šutirao preko gola, a bila je to izuzetna prilika da se stigne do poravnanja rezultata. Nastavili su srpski reprezentativci da napadaju, želeli su da obraduju i sebe i navijače, ali u tome nisu imali uspeha. I dalje su imali dosta loših dodavanja, posle kojih je pretila opasnost da rival stigne do prilike da postigne i drugi gol. Krenuli su u napade Vlahović i drugovi, malo toga su uspevali konkretnije da naprave, ali nisu odustajali. Međutim, Albanci su nastojali da iskoriste neku od grešaka koje su naši momci pravili, usput zadržavajući prilično dugo svaku loptu koja bi im se našla u posedu. Vlahović je, po izlasku Aleksandra Mitrovića delovao prilično usamljeno u napadu i, iako se mnogo trošio i trudio, nije uspevao da ponovo dođe u priliku za postizanje toliko željenog gola.

U 74. minutu srpski selektor je na teren poslao još dva debitanta – Dejana Zujića i Vasilija Kostova, želeći dodatnu energiju za svoju ekipu. Pitanje je, međutim, da li su dva mlada fudbalera mogli da promene tok utakmice, koja je neumitno klizila ka neuspešnom, u ovom slučaju katastrofalnom epilogu po Srbiju. Bez pravih prilika za srpski tim, susret se bližio kraju, a time i san da se on nađe u baražu za SP, gde će, kako stvari stoje, mesto pronaći selekcija Albanije.

U poslednjim trenucima susreta kolosalnu priliku da stavi tačku na i imao je Bajrami, kada se naša oči u oči sa golmanom Đorđem Petrovićem, ali je naš čuvar mreže sjajno reagovao.