EVO KO MOŽE DA DOBIJE OLAKŠICE ZA OTPLATU KREDITA Banke odobrile više od tri četvrtine zahteva
Banke u Srbiji prihvatile su u prva tri meseca ove godine više od tri četvrtine zahteva za olakšice u otplati kredita.
Od ukupno 2.321 zahteva, u 1.825 slučajeva odobrene su mere pomoći, saopštila je Narodna banka Srbije.
Obavezu banaka da pomognu dužnicima koji više ne mogu redovno da otplaćuju kredit propisuje zakon usvojen prošle godine.
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić izjavio je za RTS da je zakonom uspostavljena jasna procedura koju banke moraju da poštuju prilikom odlučivanja o zahtevima klijenata.
– Veoma smo zadovoljni. Iskren da budem, očekivali smo manje. Ono što je najvažnije jeste da je zakonom uspostavljena jasna procedura koju banka mora da poštuje prilikom odlučivanja o zahtevu klijenta – rekao je Terzić.
Prema njegovim rečima, najčešći razlog za odobravanje olakšica bio je gubitak posla, koji čini 54 odsto svih slučajeva, dok se u 19 odsto zahteva radilo o smanjenju prihoda.
Pravo na olakšice mogu da ostvare i klijenti koji su se našli u teškim životnim okolnostima, poput težih bolesti ili smrtnog slučaja u užoj porodici.
Kako je naveo Terzić, banke su najčešće odobravale produženje roka otplate kredita, smanjenje kamatne stope i zastoj u otplati.
Govoreći o dokumentaciji, istakao je da banke ne insistiraju na složenim procedurama kada su u pitanju zdravstveni razlozi, već je dovoljno da klijent dostavi osnovnu medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje da postoji okolnost koja otežava redovnu otplatu kredita.
Terzić je naveo da pojedini klijenti odbijaju ponuđene olakšice jer očekuju otpis dela duga, ali da zakon predviđa mere koje treba da omoguće nastavak otplate, a ne brisanje kreditnih obaveza.
Ocenio je da su rešenja u Srbiji strože uređena nego u većini zemalja Evropske unije i da za sada nema potrebe za dodatnim izmenama propisa.
Dodao je da je učešće problematičnih kredita u Srbiji na kraju maja iznosilo 2,09 odsto, što je, kako je rekao, bolji rezultat od proseka Evropske unije.
Osvrćući se na rast gotovinskih kredita, Terzić je naveo da je on posledica pada kamatnih stopa i većeg broja refinansiranja postojećih zajmova.
– Vrlo smo zadovoljni što su ljudi shvatili da sada treba po nižoj stopi da refinansiraju raniji kredit. Otud rast. I, naravno, vrlo često uz to refinansiranje uzimaju i dodatni keš – rekao je Terzić.
Istakao je da pokazatelji nenaplativih kredita ne ukazuju na povećan rizik, kao i da su gotovinski krediti danas u velikoj meri odobreni uz fiksnu kamatnu stopu i u dinarima, što korisnike štiti i od kamatnog i od valutnog rizika.
