ЕВО КО МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ ОЛАКШИЦЕ ЗА ОТПЛАТУ КРЕДИТА Банке одобриле више од три четвртине захтева
Банке у Србији прихватиле су у прва три месеца ове године више од три четвртине захтева за олакшице у отплати кредита.
Од укупно 2.321 захтева, у 1.825 случајева одобрене су мере помоћи, саопштила је Народна банка Србије.
Обавезу банака да помогну дужницима који више не могу редовно да отплаћују кредит прописује закон усвојен прошле године.
Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић изјавио је за РТС да је законом успостављена јасна процедура коју банке морају да поштују приликом одлучивања о захтевима клијената.
– Веома смо задовољни. Искрен да будем, очекивали смо мање. Оно што је најважније јесте да је законом успостављена јасна процедура коју банка мора да поштује приликом одлучивања о захтеву клијента – рекао је Терзић.
Према његовим речима, најчешћи разлог за одобравање олакшица био је губитак посла, који чини 54 одсто свих случајева, док се у 19 одсто захтева радило о смањењу прихода.
Право на олакшице могу да остваре и клијенти који су се нашли у тешким животним околностима, попут тежих болести или смртног случаја у ужој породици.
Како је навео Терзић, банке су најчешће одобравале продужење рока отплате кредита, смањење каматне стопе и застој у отплати.
Говорећи о документацији, истакао је да банке не инсистирају на сложеним процедурама када су у питању здравствени разлози, већ је довољно да клијент достави основну медицинску документацију која потврђује да постоји околност која отежава редовну отплату кредита.
Терзић је навео да поједини клијенти одбијају понуђене олакшице јер очекују отпис дела дуга, али да закон предвиђа мере које треба да омогуће наставак отплате, а не брисање кредитних обавеза.
Оценио је да су решења у Србији строже уређена него у већини земаља Европске уније и да за сада нема потребе за додатним изменама прописа.
Додао је да је учешће проблематичних кредита у Србији на крају маја износило 2,09 одсто, што је, како је рекао, бољи резултат од просека Европске уније.
Осврћући се на раст готовинских кредита, Терзић је навео да је он последица пада каматних стопа и већег броја рефинансирања постојећих зајмова.
– Врло смо задовољни што су људи схватили да сада треба по нижој стопи да рефинансирају ранији кредит. Отуд раст. И, наравно, врло често уз то рефинансирање узимају и додатни кеш – рекао је Терзић.
Истакао је да показатељи ненаплативих кредита не указују на повећан ризик, као и да су готовински кредити данас у великој мери одобрени уз фиксну каматну стопу и у динарима, што кориснике штити и од каматног и од валутног ризика.
