ISTINA O ŠTEDNJI KOJU MALO KO ZNA! Evo koliko novca bi svako trebao da ima "sa strane" za nepredviđene dane I GDE ga je najbolje ULOŽITI

Štednja, u svojoj suštini, nije aktivnost već način razmišljanja. To je, ustvari, upravljanje potrošnjom, odluka da novcem vladamo mi, a ne on nama. Dušan Uzelac, finansijski stručnjak naglašava da bi svako morao da ima rezervu kojom može da pokrije troškove od dva do pet meseci života u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti:

"Takva "sigurnosna mreža“ daje slobodu, da promenite posao, izbegnete dugove ili jednostavno sačuvate mir ako dođe do krize. Štednja nije sputavajuća, već oslobađajuća. Ona vas štiti od finansijskih stresova i omogućava da sami birate svoj tempo života. Na primer, ako imate stambeni kredit, pa želite da promenite posao, štednja može da vas oslobodi katastrofičnog scenarija. Pomaže vam da izbegnete finansijsku zaglavljenost, odnosno da imate komfor dok ne nađete novi posao"

Ako novac samo stoji, njegova vrednost se smanjuje.

"Inflacija i poskupljenja vremenom "pojedu“ deo vaše ušteđevine, pa je zato važno da novac ne miruje, već da radi za vas", navodi Uzelac.

Zato se preporučuje da deo štednje uvek bude dostupan, ali da ostatak bude uložen - kroz investicije koje će očuvati vrednost novca.

Gde pametno investirati?

Za Uzelca su investicije lična stvar. Neko veruje bankama, neko kupuje zlato ili drži novac u sefu, dok drugi ulažu u nekretnine, berzu ili investicione fondove. Sigurnost ulaganja je individualna kategorija i zavisi od ličnog odnosa prema riziku, jer ono što je „mirna luka“ za jednog investitora, za drugog može biti stres:

"Najsigurnije ulaganje uvek je ono koje razumete. Ako vas neka investicija "žulja“, ako ne spavate mirno zbog nje, onda to nije za vas. Vožnju čamcem različito doživljavaju plivač i neplivač. I sa novcem je ista priča, pa nam je najsigurnije da on bude kod nas. Najkvalitetniji način da se novac oplodi je biznis, ali nismo svi preduzetnici. Zato se novac daje preduzetnicima koji mogu da naprave profit, a to su banka, investicioni fond, nekretnine..."

Investiranje nije bauk

Iako mnogi građani zaziru od ulaganja, investiranje ne mora biti rizično. Danas postoje investicioni fondovi, berze, ali i kolektivna ulaganja u nekretnine ili proizvodne biznise.

"Takvi projekti postaju sve popularniji i kod nas. Recimo, kada se više ljudi udruži i zajedno gradi stambenu zgradu. Projekat “Investiram na kvadrat” jedinstven je na našim prostorima i nudi ulaganje u jedan, nekoliko kvadrata, ili ceo stan. Uspešno je lansiran i za kratko vreme razvili smo sistem kolektivnog investiranja u kome se 500 ljudi okupilo i gradi zgradu. To je proizvodni biznis u koji svi ulažemo i na kraju ostvarujemo profit", zaključuje Uzelac.

Banke, kamate i realnost

Nedelja štednje (poslednja sedmica u oktobru) je nekada bila prilika da banke izađu sa ponudama kojima na brzinu “kupe” klijente. Međutim, doba velikih kamata je iza nas. Banke više ne nude privlačne iznose, jer im to jednostavno nije potrebno, a ako kamata ne prati stopu inflacije, vi zapravo gubite vrednost novca.

"Ako vam banka ne da kamatu za štednju bar na granici inflacije onda trčite kao na traci za trčanje – u mestu. Banka je jedina opcija, samo ako ne znate šta ćete sa novcem", kaže finansijski stručnjak.

U Srbiji su dinarske štednje trenutno povoljnije, jer imaju nešto veće kamate i oslobođene su poreza. Na primer, na 100.000 dinara godišnje možete zaraditi oko 4.000 dinara bez poreza. Sa evrima je nešto drugačije, ako 1.000 evra stavite u banku, dobićete oko 40 evra za godinu dana na ime kamate, ali će vam banka na to još obračunati i poresku stopu od 15 odsto na dobit.

Štednja je prvi korak ka finansijskoj slobodi, ali investiranje je ono što održava vrednost novca. Najvažnije je da se informišete, razumete opcije i ne dozvolite da vam ušteđevina "spava“ dok inflacija radi svoj posao. Jer, u svetu finansija - pasivan novac je izgubljen novac.