ŠTEDNJA U SRBIJI RASTE KAO NIKAD Građani sve više veruju bankama i dinaru OVOLIKO ČUVAMO NA ŠTEDNIM KNJIŽICAMA
U toku je Nedelja štednje, a na pitanje da li građani Srbije štede, odgovor je jasan: štede. Podaci govore da i dinarska i devizna štednja stanovništva nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe.
Prema poslednjim podacima, iz ovog meseca, ukupna štednja stanovništva kod banaka premašuje protivvrednost od 17,6 milijardi evra, tačnije, iznosi 2.070,3 milijarde dinara.
Dinarska štednja iznosi 205,7 milijardi dinara, a devizna 15,9 milijardi evra, što je 1.864,6 milijardi dinara. Od oktobra 2020. godine do oktobra 2025. štednja u dinarima je povećana za 115,7 milijardi dinara (129 posto), a devizna štednja za 4,6 milijardi evra (41 posto). Zahvaljujući dinamičnijem rastu dinarske štednje, njen udeo u ukupnoj štednji se povećava i trenutno iznosi oko 10 odsto, što je znatan rast jer je krajem 2012. godine udeo dinarske štednje bio ispod dva odsto.
Nekada su se banke tokom Nedelje štednje trkale da ponude što bolje kamata, ali sada toga nema. Tokom Nedelje štednje ponuda banaka je veoma slična. U ponudi su rokovi od tri meseca pa naviše, s različitim kamatama. Za dinarske uloge kamate su između četiri i pet procenata, dok su za oročavanje u evrima kamate niže i uglavnom ne preskaču 2,5 odsto, ali ima i banaka koje odobravaju kamate od oko tri odsto.
Po rečima bankara i finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, nesumnjivo je da štednja u Srbiji beleži rast. I pored toga što je štednja u evrima dominantna, raste i štednja u domaćoj valuti.
– Od ukupne štednje stanovništva, oko 90 odsto je u evrima – kaže Vasić. – Vidljiv je i rast štednje u dinarima, a za to je nekoliko razloga: stimulativne kamate, koje se kreću oko četiri i pet posto godišnje, kao i to što se ne plaća porez na štednju u dinarima.
Isplativije u dinarima
Rezultati poslednje polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, koja obuhvata period od juna 2012. do juna 2025. godine, pokazuju da je u proteklih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja štednje.
Većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima doprinose više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima, to što se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
Po njegovim rečima, tokom Nedelje štednje u Srbiji nije izražen takmičarski duh među bankama i nema velikih razlika u njihovoj ponudi jer su kamate od oko 1,5 do 2,5 odsto za štednju u evrima, dok je za dinarsku štednju kamata od oko četiri do oko pet odsto.
– Da li će neko štedeti, zavisi od mnogo faktora, ali oni koji se odluče da štede moraju biti dosledni u tome i u kontinuitetu izdvajati određena sredstva, recimo oko 10 odsto novca koji se zaradi – kaže Vasić.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača “Efektiva” kaže da se Nedelja štednje, odnosno ponude banaka tokom te akcije, već duže razlikuju od onih od pre petanestak godina.
– Tada su kamate bile veoma stimulativne i sredstva su se oročavala na godinu dana, do nove Nedelje štednje – kaže Gavrilović. – Sada je to drugačije jer banke tokom cele godine nude štednju na različite rokove, uz stimulativne kamate.
Po njegovim rečima, za onoga ko ima višak novca a ne ulaže ga u nešto, štednja je dobra odluka jer se na taj način obezbeđuje siguran priliv novca, ali ipak nije isplativa kao nekada.
D. Mlađenović