ШТЕДЊА У СРБИЈИ РАСТЕ КАО НИКАД Грађани све више верују банкама и динару ОВОЛИКО ЧУВАМО НА ШТЕДНИМ КЊИЖИЦАМА
У току је Недеља штедње, а на питање да ли грађани Србије штеде, одговор је јасан: штеде. Подаци говоре да и динарска и девизна штедња становништва настављају да расту и достижу рекордне нивое.
Према последњим подацима, из овог месеца, укупна штедња становништва код банака премашује противвредност од 17,6 милијарди евра, тачније, износи 2.070,3 милијарде динара.
Динарска штедња износи 205,7 милијарди динара, а девизна 15,9 милијарди евра, што је 1.864,6 милијарди динара. Од октобра 2020. године до октобра 2025. штедња у динарима је повећана за 115,7 милијарди динара (129 посто), а девизна штедња за 4,6 милијарди евра (41 посто). Захваљујући динамичнијем расту динарске штедње, њен удео у укупној штедњи се повећава и тренутно износи око 10 одсто, што је знатан раст јер је крајем 2012. године удео динарске штедње био испод два одсто.
Некада су се банке током Недеље штедње тркале да понуде што боље камата, али сада тога нема. Током Недеље штедње понуда банака је веома слична. У понуди су рокови од три месеца па навише, с различитим каматама. За динарске улоге камате су између четири и пет процената, док су за орочавање у еврима камате ниже и углавном не прескачу 2,5 одсто, али има и банака које одобравају камате од око три одсто.
По речима банкара и финансијског консултанта Владимира Васића, несумњиво је да штедња у Србији бележи раст. И поред тога што је штедња у еврима доминантна, расте и штедња у домаћој валути.
– Од укупне штедње становништва, око 90 одсто је у еврима – каже Васић. – Видљив је и раст штедње у динарима, а за то је неколико разлога: стимулативне камате, које се крећу око четири и пет посто годишње, као и то што се не плаћа порез на штедњу у динарима.
Исплативије у динарима
Резултати последње полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, која обухвата период од јуна 2012. до јуна 2025. године, показују да је у протеклих 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења штедње.
Већој исплативости динарске штедње од штедње у еврима доприносе више каматне стопе на динарску штедњу у односу на штедњу у еврима, то што се камата на динарску штедњу не опорезује, као и очување финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру.
По његовим речима, током Недеље штедње у Србији није изражен такмичарски дух међу банкама и нема великих разлика у њиховој понуди јер су камате од око 1,5 до 2,5 одсто за штедњу у еврима, док је за динарску штедњу камата од око четири до око пет одсто.
– Да ли ће неко штедети, зависи од много фактора, али они који се одлуче да штеде морају бити доследни у томе и у континуитету издвајати одређена средства, рецимо око 10 одсто новца који се заради – каже Васић.
Дејан Гавриловић из Удружења потрошача “Ефектива” каже да се Недеља штедње, односно понуде банака током те акције, већ дуже разликују од оних од пре петанестак година.
– Тада су камате биле веома стимулативне и средства су се орочавала на годину дана, до нове Недеље штедње – каже Гавриловић. – Сада је то другачије јер банке током целе године нуде штедњу на различите рокове, уз стимулативне камате.
По његовим речима, за онога ко има вишак новца а не улаже га у нешто, штедња је добра одлука јер се на тај начин обезбеђује сигуран прилив новца, али ипак није исплатива као некада.
Д. Млађеновић