NIŽE CENE VOĆA I POVRĆA USPORILE RAST INFLACIJE Pala ispod 2 odsto zahvaljujući izuzetnom prinosu domaćih zemljoradnika
Međugodišnja inflacija je u julu usporila na 1,9 odsto, čemu su najviše doprinele niže cene voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, a objavila je Narodna banka Srbije.
Na mesečnom nivou, kako je navedeno u saopštenju, potrošačke cene su u julu u proseku snižene za 0,2 odsto, vođene pojeftinjenjem neprerađene hrane, dominantno svežeg povrća ( - 15,1 odsto) i svežeg voća (- 6,7 odsto). Cene prerađene hrane su u julu u odnosu na jun povećane za 0,4 odsto, uz rast cena pšeničnih proizvoda i bezalkoholnih pića. Cene obe potkategorije prehrambene inflacije (neprerađena i prerađena hrana) u proseku su niže nego u julu prošle godine za 6,1 odsto, pri čemu je pad cena neprerađene hrane iznosio 12,9 odsto, a pad cena prerađene hrane 2,5 odsto.
Cene energenata su na mesečnom nivou povećane za 0,3 odsto, dok je na međugodišnjem nivou taj rast iznosio 9,3 odsto. Na rast cena energenata u najvećoj meri je uticalo poskupljenje naftnih derivata, koje je u julu iznosilo 0,6 odsto (međugodišnje posmatrano, cene naftnih derivata više su za 11,4 odsto). Kako je navedeno, rastu cena u okviru bazne inflacije (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 0,6 odsto na mesečnom nivou najviše je doprinelo sezonsko poskupljenje turističkih paket-aranžmana. Na neutralan doprinos cena proizvoda iz bazne inflacije uticali su, s jedne strane, kako navode, rast cena proizvoda kućne hemije, a s druge strane, sezonsko sniženje cena obuće i odeće. Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u julu je iznosila 4,5 odsto, navodi se u saopštenju NBS.