Ima li spasa za srpsko ovčarstvo? Šišanje ovce košta 450 dinara, a njena vuna ne vredi ni 100!
Cena i proizvodnja ovčije vune je u značajnom opadanju, ali postoji šansa da se pokrene prodaja od koje bi koristi imali ovčari, sakupljivači i prerađivači.
Vuna se već nekoliko decenija baca na smetilišta i predstavlja opasnost po životnu sredinu. Kilogram košta svega 35 dinara, a šišanje jedne ovce 400 i 450 dinara. Ako se zna da jedna ovca da oko dva do tri kilograma vune jasno je kakva je računica. Stariji stočari znaju da je ovca davala prihod – od vune, mleka i jagnjeta. Sada samo pet farmera muze ovce u Vojvodini, od kojih je većina iz južnog Banata. Zato bi odgajivačima značajan podsticaj bio da se uvede
premija za ovčije mleko isporučeno mlekari ili predato preko zadruge u iznosu od 60 dinara – rečeno je na skupu ovčara okupljenih oko Udruženja odgajivača ovaca „Čokanska cigaja“ u Sanadu, čiji stočari drže oko 36.000 ovaca na području severnog Potisja u opštinama Čoka, Ada, Senta i Kanjiža.
Ovo udruženje je predložilo da se u idućoj godini iz sredstava zaštite životne sredine finansira sakupljanje vune u svakoj lokalnoj samoupravi gde je to potrebno.
– Za preradu ovčije vune postoje rešenja da se posebnom tehnologijom proizvodi biološko đubrivo. Ispitivanje je obavljeno i stočarska zadruga u Bujanovcu ima tehničke uslove za postrojenja ove prerade, ali čeka odgovor od nadležnog ministarstva za traženu pomoć u novcu, što Udruženje „Čokanska cigaja“ podržavamo – kazao je predsednik udruženja Miloš Milankov.
Po rečima ovčara Đure Cvijanovića, koji je nekoliko godina pokušavao da otkupljuje vunu od stočara i prevozi u Vranjsku banju u firmu „Agrokožar“, posao nije isplativ, zbog skupog goriva i jeftine
vune.
– Bez državnih podsticaja posao se ne isplati – kazao je Cvijanović i naveo da tamošnji otkupljivač vunu plaća na osnovu cena na svetskoj pijaci koja trenutno iznosi 47 evrocenti.
– Agrokožar vunu prerađuje, balira i izvozi, otkupljuje i vunu sa čičkom, ali ne stariju od dve godine – naveo je Cvijanović i naveo da samo sa područja Potisja godišnje može da izveze 50 vagona vune.
Ovčare brine i šta će doneti sledeća godina oko korišćenja luke Bar, jer se zna da će Crna Gora od polovine 2027. godine da primenjuje sve zakone, kao što danas čini EU prema nama.
Izgradnja rečnog terminala na Dunavu za utovar stoke je složen posao i povezan je sa plovnim tokom i kapacitetom brodova, ali to može biti oslonac za izvoz.
Malo kupaca u svetu
Udruženje „Čokanska cigaja“ smatra da za živu jagnjad i meso imamo malo kupaca u svetu, i da zato i izvozimo godišnje samo oko 250.000 grla. Ponuda je tri puta veća i to je veliki problem farmera.
Od presudnog je značaja da veliki izvoznici (ima ih četiri-pet) imaju efikasnu podršku države, a ne da se na odobrenja, sertifikate i dozvole čeka i po 90 dana. To je loš odnos prema odgajivačima i zahtev udruženja je da se to promeni u Upravi za veterinu.
Ovčarima je korisno što se država opredelila da pašnjaci pripadaju samo stočarima i da nema preoravanja. Da bi to opredeljenje postalo potpuno primenjivo, važan je zakonski rad lokalne uprave i inspekcije. To ide sporo i neodgovorno, pa mole za podršku koja je bitna, kao i korišćenje zelenih površina kojima raspolažu javna preduzeća – vode i šume. Potrebno je da se košenje ustupi stočarima, a ne nakupcima.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.