Има ли спаса за српско овчарство? Шишање овце кошта 450 динара, а њена вуна не вреди ни 100!
Цена и производња овчије вуне је у значајном опадању, али постоји шанса да се покрене продаја од које би користи имали овчари, сакупљивачи и прерађивачи.
Вуна се већ неколико деценија баца на сметилишта и представља опасност по животну средину. Килограм кошта свега 35 динара, а шишање једне овце 400 и 450 динара. Ако се зна да једна овца да око два до три килограма вуне јасно је каква је рачуница. Старији сточари знају да је овца давала приход – од вуне, млека и јагњета. Сада само пет фармера музе овце у Војводини, од којих је већина из јужног Баната. Зато би одгајивачима значајан подстицај био да се уведе
премија за овчије млеко испоручено млекари или предато преко задруге у износу од 60 динара – речено је на скупу овчара окупљених око Удружења одгајивача оваца „Чоканска цигаја“ у Санаду, чији сточари држе око 36.000 оваца на подручју северног Потисја у општинама Чока, Ада, Сента и Кањижа.
Ово удружење је предложило да се у идућој години из средстава заштите животне средине финансира сакупљање вуне у свакој локалној самоуправи где је то потребно.
– За прераду овчије вуне постоје решења да се посебном технологијом производи биолошко ђубриво. Испитивање је обављено и сточарска задруга у Бујановцу има техничке услове за постројења ове прераде, али чека одговор од надлежног министарства за тражену помоћ у новцу, што Удружење „Чоканска цигаја“ подржавамо – казао је председник удружења Милош Миланков.
По речима овчара Ђуре Цвијановића, који је неколико година покушавао да откупљује вуну од сточара и превози у Врањску бању у фирму „Агрокожар“, посао није исплатив, због скупог горива и јефтине
вуне.
– Без државних подстицаја посао се не исплати – казао је Цвијановић и навео да тамошњи откупљивач вуну плаћа на основу цена на светској пијаци која тренутно износи 47 евроценти.
– Агрокожар вуну прерађује, балира и извози, откупљује и вуну са чичком, али не старију од две године – навео је Цвијановић и навео да само са подручја Потисја годишње може да извезе 50 вагона вуне.
Овчаре брине и шта ће донети следећа година око коришћења луке Бар, јер се зна да ће Црна Гора од половине 2027. године да примењује све законе, као што данас чини ЕУ према нама.
Изградња речног терминала на Дунаву за утовар стоке је сложен посао и повезан је са пловним током и капацитетом бродова, али то може бити ослонац за извоз.
Мало купаца у свету
Удружење „Чоканска цигаја“ сматра да за живу јагњад и месо имамо мало купаца у свету, и да зато и извозимо годишње само око 250.000 грла. Понуда је три пута већа и то је велики проблем фармера.
Од пресудног је значаја да велики извозници (има их четири-пет) имају ефикасну подршку државе, а не да се на одобрења, сертификате и дозволе чека и по 90 дана. То је лош однос према одгајивачима и захтев удружења је да се то промени у Управи за ветерину.
Овчарима је корисно што се држава определила да пашњаци припадају само сточарима и да нема преоравања. Да би то опредељење постало потпуно примењиво, важан је законски рад локалне управе и инспекције. То иде споро и неодговорно, па моле за подршку која је битна, као и коришћење зелених површина којима располажу јавна предузећа – воде и шуме. Потребно је да се кошење уступи сточарима, а не накупцима.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.