DOK SE DRUGI SPREMAJU ZA LETOVANJA, RATARI ĆE IMATI PUNE RUKE POSLA Agroekonomista procenjuje kakva će biti predstojeća sezona na njivama

U junu se obavljaju neki od najvažnijih poljoprivrednih radova, kao što su kultiviranje krompira, kukuruza, soje, suncokreta i drugih useva i odrađuju su raznovrsni poslovi kako bi se obezbedili dobra žetva i priprema za narednu sezonu.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Bizportal da se u junu neguju posejani usevi, obavljaju poljski i ratarski radovi i, kako kaže, ovogodišnji usevi obećavaju za razliku od 2024.

– Ti poslovi se odnose na negu useva prolećnih kultura, a nega znači prihranjivanje i suzbijanje korova. Misli se na suncokret, kukuruz, šećernu repu, soju i na ostale povrtarske kulture, kao što su krompir i luk. To se naziva faza nege useva posejanih proletos. Istovremeno štite se od biljnih bolesti i štetočina – rekao je Prostran.

Takođe, nega se odnosi i na useve koji su posejani jesenas, kao što su pšenica, uljana repica, raž i ovas, s obzirom da se njihova faza zrenja ili završetka proizvodnog ciklusa bliži kraju. Dakle, to su radovi koji se nazivaju jednim opštim imenom – nega useva.

– Usevi koji su posejani sada u proleće i usevi čija se faza zrenja završava (pšenica, uljana repica, raž, ječam, ovas), sve ono što je sejano prošle jeseni to se sad dešava u ovom mesecu. U junu se vidi kakvo je stanje, a kada kažemo da je to prelomni mesec, misli se sa stanovništa žetve – priprema za žetvu i završetka tog ciklusa zrenja, pšenice i kukuruza – kazao je agroekonomista.

Prostran navodi da je prošlogodišnja žetva obavljena polovinom juna, što se, kako kaže, u istoriji nije desilo. Prema njegovim rečima, u 2025. je drugačija situacija i da će žetva uljane repice, pšenice, raža, ječma, ovasa, koji se najčešće seju u brdsko-planinskom delu Srbije, početi krajem juna, odnosno, početkom jula.

– To se odnosi na ratarske i povrtarske kulture – na kukuruz, suncokret, šećernu repu, soju, krompir, luk, paradajz i sve ostalo što se dešava na otvorenom prostoru. U junu se ratarski poslovi, priprema za žetvu uljane repice, pšenice pa ostale žitarske kulture, privode kraju – objasnio je naš sagovornik.

Kada je u pitanju voćarska proizvodnja, ona je u junu u punoj fazi zrenja, takozvanih ranih sorti ili raznih voćnih vrsta – maline,  kupine, višnje, kajsije i radi se nega kasnih vrsta voća kao što su kruška, jabuka, šljiva koje tek stižu na jesen.

Istakao je da se u ovom mesecu (junu) vidi kakvo je stanje poljoprivrede, i u voćarstvu, i u povrtarstvu i dodao da se sa zebnjom čekaju dva najtoplija meseca – jul i avgust. Ovi meseci, zbog visokih temperatura znaju da odnesu veliki deo roda, jer mogu celu proizvodnju da dotuku, posebno se misli na kulture koje kasnije stižu.

– To je bio slučaj u julu i avgustu 2024. kada su desetkovali 90 odsto soju. Kukuruz je stradao više od 50 procenata, suncokret se izvukao, tako da u ovom mesecu ste u stanju samo da ocenite da li je ova godina obećavajuća – naveo je Prostran.

On je ukazao da je kiša veoma važna i potrebna za useve, ali da su bujice rizične. Kako kaže, one su posebno opasne za brdsko-planinske delove koje znaju da odnesu čitavu proizvodnju. Kiše su u maju i junu najblagorodnije, ali, prema njegovim rečima, iako je u maju palo dosta kiše, bio je izuzetno hladan te su usevi u zaostatku rasta.

Govoreći o kosidbi, kaže da bi po pravilu trebalo da imamo najmanje tri otkosa tokom cele godine. Početkom juna kosi se lucerka i crvena detelina, pa onda drugo otkos za seno. Ono počinje krajem maja, početkom juna, a poznate su tradicionalne kosidbe na Rajcu i u brdsko-planinskim predelima. I u planinskim i u ravničarskim krajevima početak juna je najpogodniji za košenje livada, pošto je trava u cvetanju, a tada se dobija i najkvalitetnije seno.

– Postoje dve vrste lucerke, od sedam godina i trećakinje (deteline od tri godine), koje ne sejete svake godine, već ona ima sedam godina život. Važno je da to prvo pokosite i osušite i to je važno za ljude koji se bave govedarstvom, ovčarstvom i kozarstvom, jer njima je preko zime kabasta hrana važna zbog njene anatomije, fizilogije, pogotovo kod preživara. Sada počinje najvažniji period, a to je obezbeđenje hranom, hlebom, sve  što se dešava oko pšenice je važno ona je najkultnija, po malo paganska i verska – objasnio je on.

Istakao je da je pšenica kultura od koje zavisi opstanak čoveka. Kako kaže, sve što se dešava oko žetve pšenice ima ekonomski, egzistencijalni, paganski i religiozni karakter. Dodao je da zbog kiša malo kasni.

– Poljoprivrednici su u strepnji zbog ekstremnnih temperatura, ali njihova sudbina je takva i ne možemo sve zatvoriti pod plastenike. Sada je vreme kada se ubiraju plodovi u voćarstvu i ratarstvu i ono što je jesenas sejano i ostaje nam da pratimo dalji razvoj ratarskih kultura. Prehrabrena sigurnost zemlje meri se pre svega kroz proizvode – pšenica, kukuruz, uljane kulture, meso i mleko. Voće je važno da imamo zbog izvoza, kao i zbog vitaminskog dela, ali se bez toga i može. Bez hleba, ulja, šećera, mleka i mesa se ne može, to su osnovne namirnice za opstanak čoveka. Tako da, ako bi ovi proizvodi pobacili, imali bi problem u prehrambenoj industriji – zaključio je Prostran.

BizPortal