ДОК СЕ ДРУГИ СПРЕМАЈУ ЗА ЛЕТОВАЊА, РАТАРИ ЋЕ ИМАТИ ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА Агроекономиста процењује каква ће бити предстојећа сезона на њивама

У јуну се обављају неки од најважнијих пољопривредних радова, као што су култивирање кромпира, кукуруза, соје, сунцокрета и других усева и одрађују су разноврсни послови како би се обезбедили добра жетва и припрема за наредну сезону.

Агроекономиста Милан Простран рекао је за Бизпортал да се у јуну негују посејани усеви, обављају пољски и ратарски радови и, како каже, овогодишњи усеви обећавају за разлику од 2024.

– Ти послови се односе на негу усева пролећних култура, а нега значи прихрањивање и сузбијање корова. Мисли се на сунцокрет, кукуруз, шећерну репу, соју и на остале повртарске културе, као што су кромпир и лук. То се назива фаза неге усева посејаних пролетос. Истовремено штите се од биљних болести и штеточина – рекао је Простран.

Такође, нега се односи и на усеве који су посејани јесенас, као што су пшеница, уљана репица, раж и овас, с обзиром да се њихова фаза зрења или завршетка производног циклуса ближи крају. Дакле, то су радови који се називају једним општим именом – нега усева.

– Усеви који су посејани сада у пролеће и усеви чија се фаза зрења завршава (пшеница, уљана репица, раж, јечам, овас), све оно што је сејано прошле јесени то се сад дешава у овом месецу. У јуну се види какво је стање, а када кажемо да је то преломни месец, мисли се са становништа жетве – припрема за жетву и завршетка тог циклуса зрења, пшенице и кукуруза – казао је агроекономиста.

Простран наводи да је прошлогодишња жетва обављена половином јуна, што се, како каже, у историји није десило. Према његовим речима, у 2025. је другачија ситуација и да ће жетва уљане репице, пшенице, ража, јечма, оваса, који се најчешће сеју у брдско-планинском делу Србије, почети крајем јуна, односно, почетком јула.

– То се односи на ратарске и повртарске културе – на кукуруз, сунцокрет, шећерну репу, соју, кромпир, лук, парадајз и све остало што се дешава на отвореном простору. У јуну се ратарски послови, припрема за жетву уљане репице, пшенице па остале житарске културе, приводе крају – објаснио је наш саговорник.

Када је у питању воћарска производња, она је у јуну у пуној фази зрења, такозваних раних сорти или разних воћних врста – малине,  купине, вишње, кајсије и ради се нега касних врста воћа као што су крушка, јабука, шљива које тек стижу на јесен.

Истакао је да се у овом месецу (јуну) види какво је стање пољопривреде, и у воћарству, и у повртарству и додао да се са зебњом чекају два најтоплија месеца – јул и август. Ови месеци, због високих температура знају да однесу велики део рода, јер могу целу производњу да дотуку, посебно се мисли на културе које касније стижу.

– То је био случај у јулу и августу 2024. када су десетковали 90 одсто соју. Кукуруз је страдао више од 50 процената, сунцокрет се извукао, тако да у овом месецу сте у стању само да оцените да ли је ова година обећавајућа – навео је Простран.

Он је указао да је киша веома важна и потребна за усеве, али да су бујице ризичне. Како каже, оне су посебно опасне за брдско-планинске делове које знају да однесу читаву производњу. Кише су у мају и јуну најблагородније, али, према његовим речима, иако је у мају пало доста кише, био је изузетно хладан те су усеви у заостатку раста.

Говорећи о косидби, каже да би по правилу требало да имамо најмање три откоса током целе године. Почетком јуна коси се луцерка и црвена детелина, па онда друго откос за сено. Оно почиње крајем маја, почетком јуна, а познате су традиционалне косидбе на Рајцу и у брдско-планинским пределима. И у планинским и у равничарским крајевима почетак јуна је најпогоднији за кошење ливада, пошто је трава у цветању, а тада се добија и најквалитетније сено.

– Постоје две врсте луцерке, од седам година и трећакиње (детелине од три године), које не сејете сваке године, већ она има седам година живот. Важно је да то прво покосите и осушите и то је важно за људе који се баве говедарством, овчарством и козарством, јер њима је преко зиме кабаста храна важна због њене анатомије, физилогије, поготово код преживара. Сада почиње најважнији период, а то је обезбеђење храном, хлебом, све  што се дешава око пшенице је важно она је најкултнија, по мало паганска и верска – објаснио је он.

Истакао је да је пшеница култура од које зависи опстанак човека. Како каже, све што се дешава око жетве пшенице има економски, егзистенцијални, пагански и религиозни карактер. Додао је да због киша мало касни.

– Пољопривредници су у стрепњи због екстремнних температура, али њихова судбина је таква и не можемо све затворити под пластенике. Сада је време када се убирају плодови у воћарству и ратарству и оно што је јесенас сејано и остаје нам да пратимо даљи развој ратарских култура. Прехрабрена сигурност земље мери се пре свега кроз производе – пшеница, кукуруз, уљане културе, месо и млеко. Воће је важно да имамо због извоза, као и због витаминског дела, али се без тога и може. Без хлеба, уља, шећера, млека и меса се не може, то су основне намирнице за опстанак човека. Тако да, ако би ови производи побацили, имали би проблем у прехрамбеној индустрији – закључио је Простран.

БизПортал