ОД ПЛАСТЕНИКА ДО СУШАРЕ Произвођачи дувана из Потисја остварују рекордне резултате ЕВО КАКО СУШЕЊЕ НАОПАЧКЕ ДОНОСИ ДОБРУ ЗАРАДУ

Тибор Алмаши из Малих Пијаца је површину под берлејом повећао на шест хектара, при чему је један део бербе обављен брањем листа који се суши под пластеницима, док је већи део обављен сечењем целе стабљике и качењем у сушару.  Алмаши се дуваном бави више од две деценије, а за ову сезону пролетос је најпре уговорио „берлеј“ на 4,3 хектара па је накнадно расад дувана који сам производи расадио на већој површини. Без обзира на сушни период, захваљујући наводњавању имаће солидан принос од око 2,5 тоне сувог листа, што је нешто више него лане. 

У газдинству породице Алмаши једним делом су задржали традиционални начин убирања листова, али су се извештили па уместо низања, како се то некада радило, листова прошивају машином за канап и суше под пластеницима. На већем делу засада биљке су сечене и за сушење наопачке, качене у нову сушару која је изграђена прошле године, када је на неки начин тестиран њен капацитет и ове сезоне  се користи оптимално. 

– Тешко је рећи шта је јефтиније јер се радна снага тешко налази. За брање листа имам једну групу сезонаца из Чантавира са којом годинама сарађујем, док је друга група ангажована на сечи целих стабљика. У пословима учествују и сви чланови породице, па су тако издаци мањи. За идућу сезону размишљам да бербу на свим површинама обављамо сечењем целе стабљике – каже Тибор Алмаши.  

У газдинству Атиле Милутиновића из Орома „берлеј“ се узгаја на 11 јутара, што је за пола јутра више у односу на претходну сезону, али вели да је то довољно, с обзиром да производња дувана од заснивања расада до испоруке сувог листа захтева доста посла. Берба је обављена сечењем стабљика дувана за месец дана, а да би се сав род могао сместити на сигурно прошле и ове године улагао је у изградњу нових сушара. Сушаре за дуван  са стабљикама и листовима окачених наопачке, окружују салаш, јер како објашњава Атила, за дуван узгајан на једном јутру потребно је обезбедити 450 до 500 квадратних метара простора за сушење, да се дуван не упали и поквари квалитет.   

У овој години производња жутог листа у Србији заступљена је на 5.019. хектара

– У односу на друге ратарске културе вреди ли се посветити дувану, без обзира што има више улагања и посла, али се труд исплати и има више зараде – наглашава Атила Милутиновић. 

- Трудимо се да што више посла урадимо породично, да би трошкови били мањи, а улагали смо у систем за наводњавање јер у суши која нас погађа једино је тако извесна производња. Додатну радну снагу ангажујемо за расађивање дувана, заламање цветова, сечење стабљика и паковање за испоруку фабрици дувана у Сенти, а све остало урадимо сами са фамилијом. Прошле године сам улагао у нову најмодернију садилицу и још један тифон за заливање, међутим, сада дуван више не заливам тифоном зато што је тако велики губитак воде. Прошле године смо за пробу једну парцелу заливали системом кап по кап и другу парцелу помоћу тифона и установио сам да је разлика била велика. Зато сам ове године одлучио и све сам заливао системом кап по кап, што се показало ефикаснијим, јер мањи су издаци за струја и мања је потрошња воде, тако да и ове сезоне род ће бити преко четири тоне сувог листа по хектару. За то је вредело радити.  

По речима менаџера за производњу дувана у компанији ЈТИ Милана Бјеливука, производња “берлеја“ је мање интензивна  него “вирџинија“, мања је потреба за радном снагом и  нема утрошка енегрената за сушење дувана, јер се суши природно: 

– Вреди се бавити производњом дувана јер произвођачи имају гарантоване цене и сигуран откуп, па ако се одради све како треба успех је известан. Након деценију паузе, пре две године смо обновили уговрање и производњу „берлеја“  са нашим старим провереним произвођачима и производња се повећава.  

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.