Природњачко друштво „Геа“ пише „зелену” хронику Јужног Баната: Чувари природе између науке и срца
Постоје места на којима природа не говори гласно, већ шапатом, који чују они који застану, погледају у крошње, ослухну лет сове или прате траг даждевњака после кише. Управо из те потребе да се природа разуме, сачува и приближи људима, 28. августа 1999. године настало је Природњачко друштво „Геа“, са циљем проучавања и заштите природе, али и популаризације природних наука.
Током година, „Геа“ је израсла у место окупљања заљубљеника у астрономију, биологију и геологију, чије се активности данас препознају широм Јужног Баната.
– Наша пажња посебно је усмерена ка Вршачким планинама, подручју изузетних природних одлика, где се свакодневно води тиха, али упорна борба за очување биолошке и геолошке разноврсности. На тим обронцима, где се смењују шуме, ливаде и стеновити врхови, сваки нови дан доноси прилику да се природа зашти-ти од заборава – каже за „Дневник” чланица ПД „Геа” Данијела Радека.
Та посвећеност преточена је у бројне пројекте који су оставили траг на терену. Кућице за сове постале су нова уточишта ноћним чуварима шума, очишћене су и аутохтоне ливаде, док су поједини делови потока проширени не би ли водоземци добили безбедна места за размножавање.
– Чланови Друштва учествују и у међународним пописима птица, организују зимску прихрану пернате фауне, али и акције прикупљања алуминијумских лименки за рециклажу. Жеља нам је да покажемо да се заштита природе гради и великим пројектима, и малим свакодневним корацима – прича наша саговорница, додавши да иако резултати акције прикупљања лименки за рециклажу нису достигли очекивања, највећи је изазов одржати дугорочну истрајност волонтерског рада, који захтева време, енергију и велики број људи.
Разлог због којег је њихов рад толико значајан крије се управо у простору који чувају. Јужни Банат налази се на сусрету Карпата, Балкана и Панонске низије, на великим миграторним путевима Дунава и Мораве. Разноврсна станишта, од планинских предела, преко пешчара и слатина, до плавних подручја, учинила су овај крај најбогатијим биодиверзитетом у Војводини и једном од најважнијих „врућих тачака“ природе у Србији. Зато заштита овог простора није само локални задатак, већ питање од националног значаја.
– Кроз медије, радионице у школама, предавања и кампове „Млади чувари природе“, настојимо да љубав према природи пренесемо новим генерацијама. На овом подручју живе бројне ретке и заштићене врсте попут уралске сове, орла змијара, шарке, шареног даждевњака, али и биљке попут карпатске мишјакиње, велике сасе, обичне коцкавице и пругастог шафрана. Њихов опстанак зависи од пажње људи једнако колико и од снаге саме природе – каже за наш лист Дејан Максимовић из овог Друштва, додавши да ипак, број грађана који се активно укључују у волонтерске акције још увек није онакав какав би желели.
Природа не зна за границе
Посебно место у сећањима чланова заузимају омладински волонтерски кампови, на којима су заједно радили студенти биологије, географије и геодезије, али и млади из међународних волонтерских организација. Управо су та пријатељства, кажу, показала да природа нема границе и да заједничка брига о њој повезује људе различитих језика и култура.
А када је реч о едукацији, чланови „Гее” имају занимљив став.
– Већина људи зна колико је важно очувати природу, али проблем није у одсуству информација, већ у недостатку искреног односа према тим сазнањима. И док год лични интерес буде испред заједничког добра, природа ће остајати на маргини, а деца ће учити управо из таквих примера – сложили су се Дејан и Данијела, зато поручују да појединачне акције јесу важне, али да без одговорног система заштите природе, доследне примене закона и институционалне подршке, њихови напори не могу дати пуни резултат.
Управо због тога, поред рада на терену, „Геа“ учествује и у заговарању системских решења која би дугорочно заштитила природна богатства овог краја. Планови за наредни период потврђују да њихов ентузијазам не јењава. До јесени планирано је постављање још једне или две хранилице у Вршцу, као и двадесетак нових кућица за птице на Вршачким планинама и у њиховој околини.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.