Prirodnjačko društvo „Gea“ piše „zelenu” hroniku Južnog Banata: Čuvari prirode između nauke i srca
Postoje mesta na kojima priroda ne govori glasno, već šapatom, koji čuju oni koji zastanu, pogledaju u krošnje, osluhnu let sove ili prate trag daždevnjaka posle kiše. Upravo iz te potrebe da se priroda razume, sačuva i približi ljudima, 28. avgusta 1999. godine nastalo je Prirodnjačko društvo „Gea“, sa ciljem proučavanja i zaštite prirode, ali i popularizacije prirodnih nauka.
Tokom godina, „Gea“ je izrasla u mesto okupljanja zaljubljenika u astronomiju, biologiju i geologiju, čije se aktivnosti danas prepoznaju širom Južnog Banata.
– Naša pažnja posebno je usmerena ka Vršačkim planinama, području izuzetnih prirodnih odlika, gde se svakodnevno vodi tiha, ali uporna borba za očuvanje biološke i geološke raznovrsnosti. Na tim obroncima, gde se smenjuju šume, livade i stenoviti vrhovi, svaki novi dan donosi priliku da se priroda zašti-ti od zaborava – kaže za „Dnevnik” članica PD „Gea” Danijela Radeka.
Ta posvećenost pretočena je u brojne projekte koji su ostavili trag na terenu. Kućice za sove postale su nova utočišta noćnim čuvarima šuma, očišćene su i autohtone livade, dok su pojedini delovi potoka prošireni ne bi li vodozemci dobili bezbedna mesta za razmnožavanje.
– Članovi Društva učestvuju i u međunarodnim popisima ptica, organizuju zimsku prihranu pernate faune, ali i akcije prikupljanja aluminijumskih limenki za reciklažu. Želja nam je da pokažemo da se zaštita prirode gradi i velikim projektima, i malim svakodnevnim koracima – priča naša sagovornica, dodavši da iako rezultati akcije prikupljanja limenki za reciklažu nisu dostigli očekivanja, najveći je izazov održati dugoročnu istrajnost volonterskog rada, koji zahteva vreme, energiju i veliki broj ljudi.
Razlog zbog kojeg je njihov rad toliko značajan krije se upravo u prostoru koji čuvaju. Južni Banat nalazi se na susretu Karpata, Balkana i Panonske nizije, na velikim migratornim putevima Dunava i Morave. Raznovrsna staništa, od planinskih predela, preko peščara i slatina, do plavnih područja, učinila su ovaj kraj najbogatijim biodiverzitetom u Vojvodini i jednom od najvažnijih „vrućih tačaka“ prirode u Srbiji. Zato zaštita ovog prostora nije samo lokalni zadatak, već pitanje od nacionalnog značaja.
– Kroz medije, radionice u školama, predavanja i kampove „Mladi čuvari prirode“, nastojimo da ljubav prema prirodi prenesemo novim generacijama. Na ovom području žive brojne retke i zaštićene vrste poput uralske sove, orla zmijara, šarke, šarenog daždevnjaka, ali i biljke poput karpatske mišjakinje, velike sase, obične kockavice i prugastog šafrana. Njihov opstanak zavisi od pažnje ljudi jednako koliko i od snage same prirode – kaže za naš list Dejan Maksimović iz ovog Društva, dodavši da ipak, broj građana koji se aktivno uključuju u volonterske akcije još uvek nije onakav kakav bi želeli.
Priroda ne zna za granice
Posebno mesto u sećanjima članova zauzimaju omladinski volonterski kampovi, na kojima su zajedno radili studenti biologije, geografije i geodezije, ali i mladi iz međunarodnih volonterskih organizacija. Upravo su ta prijateljstva, kažu, pokazala da priroda nema granice i da zajednička briga o njoj povezuje ljude različitih jezika i kultura.
A kada je reč o edukaciji, članovi „Gee” imaju zanimljiv stav.
– Većina ljudi zna koliko je važno očuvati prirodu, ali problem nije u odsustvu informacija, već u nedostatku iskrenog odnosa prema tim saznanjima. I dok god lični interes bude ispred zajedničkog dobra, priroda će ostajati na margini, a deca će učiti upravo iz takvih primera – složili su se Dejan i Danijela, zato poručuju da pojedinačne akcije jesu važne, ali da bez odgovornog sistema zaštite prirode, dosledne primene zakona i institucionalne podrške, njihovi napori ne mogu dati puni rezultat.
Upravo zbog toga, pored rada na terenu, „Gea“ učestvuje i u zagovaranju sistemskih rešenja koja bi dugoročno zaštitila prirodna bogatstva ovog kraja. Planovi za naredni period potvrđuju da njihov entuzijazam ne jenjava. Do jeseni planirano je postavljanje još jedne ili dve hranilice u Vršcu, kao i dvadesetak novih kućica za ptice na Vršačkim planinama i u njihovoj okolini.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.