OD PLASTENIKA DO SUŠARE Proizvođači duvana iz Potisja ostvaruju rekordne rezultate EVO KAKO SUŠENJE NAOPAČKE DONOSI DOBRU ZARADU

Tibor Almaši iz Malih Pijaca je površinu pod berlejom povećao na šest hektara, pri čemu je jedan deo berbe obavljen branjem lista koji se suši pod plastenicima, dok je veći deo obavljen sečenjem cele stabljike i kačenjem u sušaru.  Almaši se duvanom bavi više od dve decenije, a za ovu sezonu proletos je najpre ugovorio „berlej“ na 4,3 hektara pa je naknadno rasad duvana koji sam proizvodi rasadio na većoj površini. Bez obzira na sušni period, zahvaljujući navodnjavanju imaće solidan prinos od oko 2,5 tone suvog lista, što je nešto više nego lane. 

U gazdinstvu porodice Almaši jednim delom su zadržali tradicionalni način ubiranja listova, ali su se izveštili pa umesto nizanja, kako se to nekada radilo, listova prošivaju mašinom za kanap i suše pod plastenicima. Na većem delu zasada biljke su sečene i za sušenje naopačke, kačene u novu sušaru koja je izgrađena prošle godine, kada je na neki način testiran njen kapacitet i ove sezone  se koristi optimalno. 

– Teško je reći šta je jeftinije jer se radna snaga teško nalazi. Za branje lista imam jednu grupu sezonaca iz Čantavira sa kojom godinama sarađujem, dok je druga grupa angažovana na seči celih stabljika. U poslovima učestvuju i svi članovi porodice, pa su tako izdaci manji. Za iduću sezonu razmišljam da berbu na svim površinama obavljamo sečenjem cele stabljike – kaže Tibor Almaši.  

U gazdinstvu Atile Milutinovića iz Oroma „berlej“ se uzgaja na 11 jutara, što je za pola jutra više u odnosu na prethodnu sezonu, ali veli da je to dovoljno, s obzirom da proizvodnja duvana od zasnivanja rasada do isporuke suvog lista zahteva dosta posla. Berba je obavljena sečenjem stabljika duvana za mesec dana, a da bi se sav rod mogao smestiti na sigurno prošle i ove godine ulagao je u izgradnju novih sušara. Sušare za duvan  sa stabljikama i listovima okačenih naopačke, okružuju salaš, jer kako objašnjava Atila, za duvan uzgajan na jednom jutru potrebno je obezbediti 450 do 500 kvadratnih metara prostora za sušenje, da se duvan ne upali i pokvari kvalitet.   

U ovoj godini proizvodnja žutog lista u Srbiji zastupljena je na 5.019. hektara

– U odnosu na druge ratarske kulture vredi li se posvetiti duvanu, bez obzira što ima više ulaganja i posla, ali se trud isplati i ima više zarade – naglašava Atila Milutinović. 

- Trudimo se da što više posla uradimo porodično, da bi troškovi bili manji, a ulagali smo u sistem za navodnjavanje jer u suši koja nas pogađa jedino je tako izvesna proizvodnja. Dodatnu radnu snagu angažujemo za rasađivanje duvana, zalamanje cvetova, sečenje stabljika i pakovanje za isporuku fabrici duvana u Senti, a sve ostalo uradimo sami sa familijom. Prošle godine sam ulagao u novu najmoderniju sadilicu i još jedan tifon za zalivanje, međutim, sada duvan više ne zalivam tifonom zato što je tako veliki gubitak vode. Prošle godine smo za probu jednu parcelu zalivali sistemom kap po kap i drugu parcelu pomoću tifona i ustanovio sam da je razlika bila velika. Zato sam ove godine odlučio i sve sam zalivao sistemom kap po kap, što se pokazalo efikasnijim, jer manji su izdaci za struja i manja je potrošnja vode, tako da i ove sezone rod će biti preko četiri tone suvog lista po hektaru. Za to je vredelo raditi.  

Po rečima menadžera za proizvodnju duvana u kompaniji JTI Milana Bjelivuka, proizvodnja “berleja“ je manje intenzivna  nego “virdžinija“, manja je potreba za radnom snagom i  nema utroška enegrenata za sušenje duvana, jer se suši prirodno: 

– Vredi se baviti proizvodnjom duvana jer proizvođači imaju garantovane cene i siguran otkup, pa ako se odradi sve kako treba uspeh je izvestan. Nakon deceniju pauze, pre dve godine smo obnovili ugovranje i proizvodnju „berleja“  sa našim starim proverenim proizvođačima i proizvodnja se povećava.  

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.