Производња дувана захтева доста вредних руку, а у недостатку сезонске радне снаге у Срему се ангажују радници из Бујановца и других места са југа Србије, па и већи број радника из иностранства.
– Устаје се рано, већ у три-пола четири, када закукуричу први петлови и на њиви смо до пола осам. Како коме, некоме је тешко, али већини није, навикли смо. За нас овај посао је добар јер можемо да зарадимо. Дневница је 4.000 динара, што је сасвим довољно. Код нас у Бујановцу нема посла, па зато долазимо већ годинама, не само у сезони бербе дувана која траје 90 до 95 дана, него радимо и друге послове. Може се рећи да тренутно дуван у Срему бере „скоро пола Бујановца“. У нашој екипи је 12 берача, задовољни смо условима смештаја и како нас домаћини прихватају, а ми се трудимо да оправдамо њихова очекивања – каже Елми Османи из Бујановца, кога смо у послу затекли на њиви Бранислава Бранковића, који на 20 хектара узгаја дуван за фабрику компаније ЈТИ из Сенте .
У пољопривредном газдинству Бранислава Бранковића поред дувана који је доминантни усев, на још 15 хектара у сетвеној структури су сунцокрет и житарице. Бранковић предочава да је производња дувана доста захтевна и тражи велику посвећеност, много више наспрам житарица и осталих ратарских култура.
– Око дувана има пуно посла, почев од заснивања расада под пластеницима, до расађивања, окопавања, заламања цветова, заштите усева и поготово у сезони бербе која траје више од три месеца – прича Бранковић. –Производња дувана типа „вирџинија“ изискује веома велика улагања, и у радну снагу, агротехнику, а највећа су улагања у бербу и за енергенте, гас и струју за сушење листа дувана у сушарама. Сналазимо се јер имамо велику финансијску и стручну подршку компаније ЈТИ, што ми узвраћамо кроз квалитет листа који испоручујемо.
Поред брања листа, берачи из Бујановца по повратку са њиве упакују сирови дуван у сушаре, где се лист суши шест дана, потом се испакује и класира, да би се на даљу обраду испоручивао у Сенту. Произвођачи „вирџиније“ који попут Бранковића узгајају дуван на двадесетак хектара имају шест сушара, па њима и ангажованим сезонцима један дан у недељи остаје за заслужени предах. Бранковић објашњава да берба траје и око 80 радних дана, што зависи од временских прилика и сезоне, а иако је овог лета било и временских непогода већих поремећаја нема.
– Наводњавање усева у сушним годинама је веома битно да би се постизао већи принос и уједначен квалитет листа. Ове године било је доста падавина у време расађивања па се садња развукла на три до четири недеље, док је касније наишао сушни период па је заливање усева морало бити интензивно. Сваки дан заливања дувана носи трошак од стотину евра, али нема услова да се све површине одједном наводњавају – додаје Бранковић.
Породица Бранковић се производњом дувана бави петнаестак година, при чему је раније уговарање било са предузећима из Сремске Митровице и Новог Сада, да би се последењих година усталила са компанијом ЈТИ. До сада је оствариван принос од око 1.800 килограма сувог жутог листа по хектару, а домаћин из Хртковаца очекује да ће ове сезоне принос бити издашнији, а мисли да ће бити боља и исплативост.
– Лист дувана ове сезоне је доста квалитетнији и то ће итекако утицати да рачуница буде повољнија, а понуђена је и већа откупна цена – очекује Бранковић.
Сенћанска фабрика - компанија ЈТИ је откуп дувана типа „вирџинија“ овогодишњег рода отпочела крајем јула. ЈТИ је највећи произвођач и једина инострана компанија која у Србији откупљује дуван, а руководилац производње дувана у компанији, менаџер агрономије Милан Бјеливук, истиче да је квалитет жутог листа доста бољи у односу на претходне године.
– Производњи квалитетнијег листа допринеле су агрономске праксе које су фармери применили и поред временских услова који су током маја и јуна били неповољни, наставили се у првој половини јула са високим температурама и сушом, потом смо у другој половини јула имали велике олује које су погодиле и њиве под дуваном. Погођено је око 30 одсто њива под дуваном и у току је процена штета од стране осигуравајућих кућа. Квалитетом листа смо задовољни, јер је један од главних циљева у компанији, да заједно са нашим произвођачима достигнемо што је могуће бољи квалитет и веће приносе, зарад одрживе производње и одрживог прихода за произвођаче – каже Бјеливук.
Што се тиче трошкова производње дувана, компанија ЈТИ је пре почетка откупа овогодишњег рода одрадила дубинско праћење свих трошкова улагања, од неопходне опреме па до радне снаге која има удео од 30 одсто и трошкова сушења. Бјеливук напомиње да је ЈТИ утврдио такве откупне цене којима су произвођачи задовољни.
– Откупне цене у односу на прошлу годину су увећане за 30 одсто, при чему је фокус био на ценама нижих класа дувана да би се створила економска рачуница и произвођачи брали, сушили и предали у откупу. Откупна цена листа прве класе је нешто виша од 600 динара по килограму без ПДВ-а. Према процени коју смо имали пре последњих киша, очекивани просечни принос је око две тоне сувог листа по хектару, међутим, ако се настави се повишеним температурама које одговарају дувану, очекујемо и већи принос од 2,1 тоне по хектару, мада имамо произвођаче који остварују род и изнад три тоне по хектару. Циљ нам је да уједначимо приносе код произвођача, да нема великих одступања – наглашава Милан Бјеливук.
Милорад Митровић
