(FOTO) MRAZ OZBILJNO UGROZIO SRPSKO VOĆARSTVO Ovo voće je najviše stradalo, evo kako će se to odraziti na cene

Poljoprivrednik Dušan Janković iz Oglađenovca rekao je za Bizportal da zbog mraza voćnjaci trpe velike štete. On gaji šljivu na svega hektar i po, a kupinu na oko 20 ari placa.

– Kupina za sada ide dobro, nju mraz nije oštetio. Njoj loše vreme i kiša ništa ne smetaju, naprotiv, kupini takvo vreme i odgovara. Gajim čačansku kupinu kojoj ništa ne smeta za razliku od ostalog voća koje je totalno ‘potonulo’ – rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, šljiva je uništena 100 odsto i dodaje da od roda ove godine nema ništa.

– Od hektar i po šljive, ove godine neću imati ni sušaru da palim, jer se bavim sušenjem šljiva. Bila je loša oplodnja, u periodu kada je trebalo da se ona oplodi, deset dana je bilo kišovito, hladno, maglovito i počeo je mraz koji je dotukao sve ono što je ostalo od nje – naveo je poljoprivrednik i dodao da od šljiva nije ostalo ništa.

Janković objašnjava da je sve je urađeno kako treba – od đubrenja do prskanja, ali, kako kaže, nije mogla da opstane. Uzgaja i čačanske lepotice koje stižu nešto ranije, u julu, kao i sortu stenlej, koja stiže tek u avgustu.

Kako će sve to uticati na cene?

Kako kaže, ove godine se očekuju jače cene, jer šljiva nema u otkupu i narod neće imati šta da preda. Za razliku od ove, prošla godina je bila rodna.

– Prošle godine sam imao mnogo šljiva. Sušio sam ih i predao po ceni od 130 dinara, a pretprošle godine za 200 dinara. Ove godine nemam nikakav rod, te tako i ne očekujem ništa. Imam nešto višanja i trešanja, ali samo za svoje potrebe. Nažalost, mraz je učinio svoje – naveo je on.

Kada je reč o evropskom tržištu, on kaže da će ih biti dovoljno ove godine.

– Imamo otkupljivače koji izvoze šljivu. Ima ih dosta na lageru i oni imaju svoje rezerve. Oni moraju da imaju šljive za narednu godinu, to sve stoji na lageru – u pitanju je nekoliko stotina vagona šljive i oni se na taj način i obezbeđuju, jer ukoliko ne rodi šljiva, tu su lageri – kazao je Janković.

Objasnio je da na dan kada predaju šljive, taj isti dan saznaju i koja je njihova otkupna cena. Kako kaže, „načuli su“ da će ove godine ići i do 250 dinara.

Kako sačuvati voćnjake od mraza, Janković je naglasio da tu spasa nema.

– Mi smo tu nemoćni, ne možemo ništa da uradimo, tu nema spasa, vreme je takvo, to je jača sila. Ja sam sve odradio, prskao, grejao, palio slamu, sve šta je trebalo, ali protiv mraza se ne može – tu voću spasa nema – zaključio je on.

Tri metode zaštite voćnjaka

Najčešće metode zaštite od niskih temperatura su zadimljavanje, temperaturna inverzija i zaštita pomoću veštačke kiše, navodi Mirjana Petrović, savetodavac PSSS, piše Poljosfera.

Metoda dimljenja

Metodom dimljenja povećava se temperatura za 0,5-1,5 ºC što pri slabijem mrazu može biti dovoljna zaštita. Realizuje se stvaranjem gustih dimnih zavesa paljenjem teško sagorljivih materija. Međutim, kod jačeg mraza ovo nije sigurna zaštita.

Inverzija

Temperaturna inverzija podiže temperaturu za 2-3 ºC u roku od 4-5 h velikim ventilatorima i helikopterima. Često je ovaj metod dovoljno sigurna zaštita, ali je teže primenjiv.

Veštačka kiša

Primena veštačke kiše sprovodi se prskanjem cvetova ili zametnutih plodova vodom, sporo u vidu najfinije izmaglice, kada nastupi kritična temperatura ispod 0 ºC i sve do prestanka te kritične faze. Dejstvom niske temperature voda se brzo smrzava na organima voćaka stvarajući po površini zaštitnu skramicu leda, pri čemu unutrašnje tkivo nije ugroženo hladnoćom i ne dolazi do njegovog izmrzavanja.

Potrošnjom većih količina vode i dužim prskanjem može se postići zaštita i pri mrazu od -10 ºC. Sa prskanjem se započinje kada temperatura padne na 0 ºC i ne sme se prekidati dok traje mraz, jer prekid i od tri ili četiri minuta može biti nepovoljan, savetuje Petrović. Nakon porasta temperature vazduha i prestanka opasnosti od mraza, sa organa voćaka ledena skramica se polako topi bez ikakvih oštećenja biljaka.