(ФОТО) МРАЗ ОЗБИЉНО УГРОЗИО СРПСКО ВОЋАРСТВО Ово воће је највише страдало, ево како ће се то одразити на цене

Пољопривредник Душан Јанковић из Оглађеновца рекао је за Бизпортал да због мраза воћњаци трпе велике штете. Он гаји шљиву на свега хектар и по, а купину на око 20 ари плаца.

– Купина за сада иде добро, њу мраз није оштетио. Њој лоше време и киша ништа не сметају, напротив, купини такво време и одговара. Гајим чачанску купину којој ништа не смета за разлику од осталог воћа које је тотално ‘потонуло’ – рекао је Јанковић.

Према његовим речима, шљива је уништена 100 одсто и додаје да од рода ове године нема ништа.

– Од хектар и по шљиве, ове године нећу имати ни сушару да палим, јер се бавим сушењем шљива. Била је лоша оплодња, у периоду када је требало да се она оплоди, десет дана је било кишовито, хладно, магловито и почео је мраз који је дотукао све оно што је остало од ње – навео је пољопривредник и додао да од шљива није остало ништа.

Јанковић објашњава да је све је урађено како треба – од ђубрења до прскања, али, како каже, није могла да опстане. Узгаја и чачанске лепотице које стижу нешто раније, у јулу, као и сорту стенлеј, која стиже тек у августу.

Како ће све то утицати на цене?

Како каже, ове године се очекују јаче цене, јер шљива нема у откупу и народ неће имати шта да преда. За разлику од ове, прошла година је била родна.

– Прошле године сам имао много шљива. Сушио сам их и предао по цени од 130 динара, а претпрошле године за 200 динара. Ове године немам никакав род, те тако и не очекујем ништа. Имам нешто вишања и трешања, али само за своје потребе. Нажалост, мраз је учинио своје – навео је он.

Када је реч о европском тржишту, он каже да ће их бити довољно ове године.

– Имамо откупљиваче који извозе шљиву. Има их доста на лагеру и они имају своје резерве. Они морају да имају шљиве за наредну годину, то све стоји на лагеру – у питању је неколико стотина вагона шљиве и они се на тај начин и обезбеђују, јер уколико не роди шљива, ту су лагери – казао је Јанковић.

Објаснио је да на дан када предају шљиве, тај исти дан сазнају и која је њихова откупна цена. Како каже, „начули су“ да ће ове године ићи и до 250 динара.

Како сачувати воћњаке од мраза, Јанковић је нагласио да ту спаса нема.

– Ми смо ту немоћни, не можемо ништа да урадимо, ту нема спаса, време је такво, то је јача сила. Ја сам све одрадио, прскао, грејао, палио сламу, све шта је требало, али против мраза се не може – ту воћу спаса нема – закључио је он.

Три методе заштите воћњака

Најчешће методе заштите од ниских температура су задимљавање, температурна инверзија и заштита помоћу вештачке кише, наводи Мирјана Петровић, саветодавац ПССС, пише Пољосфера.

Метода димљења

Методом димљења повећава се температура за 0,5-1,5 ºЦ што при слабијем мразу може бити довољна заштита. Реализује се стварањем густих димних завеса паљењем тешко сагорљивих материја. Међутим, код јачег мраза ово није сигурна заштита.

Инверзија

Температурна инверзија подиже температуру за 2-3 ºЦ у року од 4-5 х великим вентилаторима и хеликоптерима. Често је овај метод довољно сигурна заштита, али је теже примењив.

Вештачка киша

Примена вештачке кише спроводи се прскањем цветова или заметнутих плодова водом, споро у виду најфиније измаглице, када наступи критична температура испод 0 ºЦ и све до престанка те критичне фазе. Дејством ниске температуре вода се брзо смрзава на органима воћака стварајући по површини заштитну скрамицу леда, при чему унутрашње ткиво није угрожено хладноћом и не долази до његовог измрзавања.

Потрошњом већих количина воде и дужим прскањем може се постићи заштита и при мразу од -10 ºЦ. Са прскањем се започиње када температура падне на 0 ºЦ и не сме се прекидати док траје мраз, јер прекид и од три или четири минута може бити неповољан, саветује Петровић. Након пораста температуре ваздуха и престанка опасности од мраза, са органа воћака ледена скрамица се полако топи без икаквих оштећења биљака.