Прво је пролећни МРАЗ УНИШТИО КАЈСИЈЕ, а сад је СНЕГ ДОКРАЈЧИО ЈАБУКЕ Велике штете у воћњацима ШИРОМ СРБИЈЕ – од Војводине до југа
ЧАЧАК: Ова година била је изузетно неповољна за воћарску производњу, пре свега због климатских фактора који су значајно утицали и на висину приноса и на квалитет рода.
Велике проблеме прво су донели позни пролећни мразеви који су нанели огромне штете, нарочито кајсији, вишњи и другим коштичавим врстама. Јабука и крушка прошле су нешто боље. После тога је уследио дуг период суше, а у последњем таласу јаке кише и снег на вишим надморским висинама изазвали су механичка оштећења, лом грана и стабала, нарочито шљиве и малине.
Први октобарски снег направио је штету у вишим пределима, а ни нижи крајеви, попут чачанског села Липница, познатог по јабукама, нису остали поштеђени. Како каже Тиосав Салемовић, воћар из Липнице, у његовом јабучару сада би требало да раде берачи, али је киша успорила бербу.
Јабука је воћна врста која је претрпела бар на нашим просторима овде у Липници мраз, али то, нажалост, није једина недаћа која ју је задесила ове године. Након тога шибао је мраз, па пекла суша и тропске температуре, киша је падала са закашњењем, а сада и снег у октобру. Ја узгајам неколико сорти јабука, ово је ајдаред. Она је претрпела пролећни мраз, а која сорта је најотпорнија, ту нема правила, више зависи од положаја терена и струјања ваздуха. Реткост је да на овој надморској висини под планином Јелицом буде мраза у пролеће, обично га има у долинама поред река и потока. Међутим, ове године је било другачије. Климатске промене очигледно чине своје и више ништа није као што је некада било. Остали смо без свих воћних врста осим јабуке, али и она је поприлично лошег квалитета, ситна, оштећена и у мањој количини него раније, рекао је за РИНУ воћар Тиосав Селимовић.
Управо услед све израженијих и очигледнијих климатских промена ове године штете су забележене у воћњацима широм Србије – од Војводине до југа. Највеће су управо тамо где је воћарство најразвијеније, а то је Западна Србија. Кајсија, шљива и вишња претрпеле су огромне губитке, а процене стручњака говоре да је смањење приноса од 30 до 40 процената у односу на просечне године. Сличне штете бележе и околне земље – Босна и Херцеговина, Румунија, Бугарска и Мађарска.
Слабији род – скупље воће
Лош род услед све евидентнијих климатских промена је и директан узрок овогодишњег поскупљења воћа у продавницама и на пијацама. На пример, вишња која је прошле године коштала 60 динара, ове године је достизала и више од 300 динара по килограму. Слична ситуација је и са јабуком, шљивом и другим врстама.
Најосетљивија је кајсија, јер врло рано започиње вегетацију и цвета, па је подложна позним мразевима. Слично је и са бресквом, трешњом и вишњом, која је ове године први пут претрпела веће штете. Коштичаве врсте су генерално осетљивије, док јабучасте касније цветају и лакше избегну мразеве, изјавио је др Дарко Јевремовић директор Института за воћарство у Чачку.
Велика брига и велико питање воћара је да ли климатске промене мењају структуру производње и да ли нестају традиционалне српске сорте? Стручњаци, ипак, имају позитивно мишљење и сматрају да ће наша земља остати препознатљива по производњи воћа као што је и сада.
Србија ће остати традиционални произвођач шљиве, кајсије, јабуке и других воћних врста. Истина је да постоји интересовање за гајење тропских врста попут кивија и смокве, али то носи велики ризик јер зиме са температурама од -10 до -20 степени могу потпуно уништити те засаде. Екстремне године не значе трајну промену структуре производње, казао је Јевремовић.
Мере заштите спас од климатских промена?
Пољопривредници прате трендове и траже решења, али је кључни проблем – новац. Наводњавање је релативно лако спровести, али заштита од мраза захтева скупе системе. Осигурање је тренутно најчешће решење, али када једном изгубе род, произвођачи не могу рачунати на добар принос ни наредне године. Неке мере заштите су још увек у фази испитивања, а ефикасност варира, па је потребно више научног рада и подршке државе.
Појављују се и нове сорте, али разлике у отпорности су минималне. Тржиште диктира шта се сади, па су код шљиве и даље доминантне чачанска родна, чачанска лепотица и стенлеј. Код малине и даље доминира виламет, док су новије сорте попут Полке, Полане, Химбо Топа и Тула Магица присутне у малом обиму, углавном близу потрошачких центара, јер захтевају брзу продају свежих плодова. Њихов род је каснији и често траје до новембра, али зависи од топлих дана који омогућавају сазревање, каже директор Мчачанског Института за воћарство.
