KRENULA ŽETVA ULJANE REPICE NA VOJVOĐANSKIM POLJIMA Dobar rod, a zarada loša CENA SVAKOG DANA SVE NIŽA
U toku je žetva uljane repice, a ratari su, sudeći po prvim otkosima, zadovoljni prinosima.
Klimatski uslovi ove sezone bili su naklonjeni ovoj industrijskoj kulturi, pa se očekuje da će prosečan prinos biti na nivou prošlogodišnjeg – oko tri tone po hektaru. Izuzetak su površine koje su jesenas presejane zbog slabog klijanja i nicanja izazvanih nedostatkom padavina.
Ratar Žarko Gaborov iz Kovilja ostvario je prinos od dve tone po jutru i kaže da je zadovoljan, iako je uljanu repicu sejao prvi put.
Na otkupnim mestima na području Subotice novi rod uljane repice početkom sedmice plaćao se 60 dinara po kilogramu sa PDV-om, ali je cena gotovo svakodnevno padala za po jedan dinar
– Obavio sam dobru predsetvenu pripremu i primenio punu agrotehniku, što je, uz povoljne vremenske uslove, doprinelo dobrom rodu. Repicu sam posejao krajem septembra, a u koviljskom ataru ova kultura je sve zastupljenija – kaže Gaborov.
Poljoprivrednik Novica Vezilić iz Žablja ostvario je prinos od dve do 2,4 tone po jutru, što, kako ističe, smatra dobrim rezultatom s obzirom na to kako je proizvodna godina počela.
– Tokom setve vladala je velika suša i mnogi su morali da preseju repicu jer nije nikla. Kako žetva odmiče, tako pada i cena. Trenutno se kreće od 55 do 59 dinara sa PDV-om. Sa tom cenom može nešto da se zaradi, ali bi proizvođačima mnogo više odgovaralo da bude oko 63 dinara sa PDV-om, pogotovo kada se zna koliko su niske cene drugih ratarskih kultura, pre svega pšenice – kaže Vezilić.
Uljana repica završava i u proizvodnji biodizela
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, jesenas je u Srbiji uljana repica posejana na oko 52.000 hektara, što je više nego u proizvodnoj 2024/2025. godini, kada je zauzimala oko 48.000 hektara.
Sa tih površina prošle godine ubrano je oko 145.000 tona zrna. Seme uljane repice koristi se u prehrambenoj industriji, ali i za proizvodnju biodizela. Osim toga, gaji se i kao krmna kultura, a značajna je i u plodoredu, jer predstavlja dobar predusev za pšenicu i druge ratarske kulture.
Uljana repica najviše se gaji na severu Vojvodine, na području koje pokrivaju poljoprivredne stručne službe u Subotici i Bačkoj Topoli, kao i u opštinama Senta i Kanjiža.
Žetva je počela i na tom području, a prema rečima Nevena Orčića iz Poljoprivredne stručne službe u Subotici, prvi rezultati pokazuju da su prinosi solidni i dostižu oko 3,5 tone po hektaru.
63 dinara po kilogramu košta uljana repica
– Bilo je problema sa nicanjem, pa je značajan deo površina presejan drugim kulturama. Na parcelama gde je repica neravnomerno nikla prinosi će biti manji – kaže Orčić.
Na otkupnim mestima na području Subotice novi rod uljane repice početkom sedmice plaćao se 60 dinara po kilogramu sa PDV-om, ali je otkupna cena gotovo svakog dana bila niža za po jedan dinar.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
