OVA VOĆKA NE VOLI SRBIJU, ALI NJEMU DONOSI ZARADU Mladen otkrio kako uspeva crna ribizla, od koje pravi odličan džem, slatko, vino i liker – i sve plane!
Crna ribizla uspeva na velikim nadmorskim visinama, ali sadnicama godi banatska ravnica, pokazalo je iskustvo Mladena Đakovića iz Lukićeva.
U tom mestu proizvodi sadnice, a na području Koceljeve, u selu Družetiću, ima plantažu crnih ribizli na dva i po hektara.
Malo je proizvođača crne ribizle u Srbiji, kaže Đaković za Dnevnik. Smatra da opstaje u proizvodnji ovog voća zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji sadnica. Njegova plantaža nalazi se na 300 metara nadmorske visine. Napominje da bi trebalo da bude na još većoj visini, jer iskustvo i knjige kažu da se crna ribizla gaji na 800 metara nadmorske visine.
Proizvodi od crne ribizle pripadaju zdravim organskim namirnicama
– Kada se grm ribizle osuši zbog suve i tople klime, uprkos sistemu za navodnjavanje, zamenim ga novom sadnicom i tako nastavljam proizvodnju. Sreća je što bobice sazreju pre velike vrućine, krajem juna i početkom jula. Ukoliko bi kasnije dospevale, voća ne bi bilo – naglašava Đaković.
2,5 hektara plantaža ribizle
Sav rod koji kombajn obere prerađuje se u džem, slatko, vino i liker. U toj proizvodnji Đaković sa suprugom ravnomerno učestvuje.
– To su organski proizvodi jer ne koristimo zaštitna sredstva. U izuzetnim prilikama to činimo, ako plodove treba da zaštitimo od bolesti. Biljka je zdrava i nije joj potrebna hemijska zaštita – kaže sagovornik. – Naši proizvodi od crne ribizle pripadaju zdravim organskim namirnicama jer ih pravimo bez aditiva i konzervansa.
Bobice uspevaju bez agrotehnike
Po Đakovićevim rečima, crnoj ribizli ne treba posebna agrotehnika. Potrebno je košenje trave između redova i tarupiranje. Obradu zemljišta oko grma radi specijalnom mašinom koju je sam napravio, nalik na triler, rotacionu frezu. Od zaštitnih sredstava ne koristi ništa osim ako uoči da je voće napala neka bolest. Prihranjuje ga sistemom kap po kap. Zbog takvog načina održavanja plantaže i zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji sadnica uzgoj crne ribizle nije mu skup.
Potrošači to primećuju i celokupnu proizvodnju uspe da proda, što predstavlja veliki uspeh, jer od dva i po hektara crne ribizle dobije tri tone voća po hektaru. To je mali prinos, napominje, jer po stručnoj literaturi crnih ribizli treba da bude 15 tona po hektaru , ali tu količinu, tvrdi, nije moguće po hektaru ostvariti u Srbiji.
3 tone ribizle po hektaru prinos na plantaži u Družetiću
Bobičastom voću glavni neprijatelj je topla i sušna klima. Bez obzira na sistem za navodnjavanje kap po kap, fotosinteza se zaustavlja na temperaturi iznad 30 stepeni. Tada je samo pitanje da li će grm izdržati ili će se osušiti.
Svake godine Đaković od 500 do 1.000 sadnica zemeni novim i čeka da prođu tri-četiri godine da bi se grm razgranao i doneo rod. Tako radi svake godine i ne žali se, penzioner je. Pre 15 godina imao je ozbiljnih zdravstvenih problema, ali je bolest uspeo da pobedi i potom radom osvojio domaće tržište zdravim namirnicama.
Z. Delić
