ОВА ВОЋКА НЕ ВОЛИ СРБИЈУ, АЛИ ЊЕМУ ДОНОСИ ЗАРАДУ Младен открио како успева црна рибизла, од које прави одличан џем, слатко, вино и ликер – и све плане!
Црна рибизла успева на великим надморским висинама, али садницама годи банатска равница, показало је искуство Младена Ђаковића из Лукићева.
У том месту производи саднице, а на подручју Коцељеве, у селу Дружетићу, има плантажу црних рибизли на два и по хектара.
Мало је произвођача црне рибизле у Србији, каже Ђаковић за Дневник. Сматра да опстаје у производњи овог воћа захваљујући сопственој производњи садница. Његова плантажа налази се на 300 метара надморске висине. Напомиње да би требало да буде на још већој висини, јер искуство и књиге кажу да се црна рибизла гаји на 800 метара надморске висине.
Производи од црне рибизле припадају здравим органским намирницама
– Када се грм рибизле осуши због суве и топле климе, упркос систему за наводњавање, заменим га новом садницом и тако настављам производњу. Срећа је што бобице сазреју пре велике врућине, крајем јуна и почетком јула. Уколико би касније доспевале, воћа не би било – наглашава Ђаковић.
2,5 хектара плантажа рибизле
Сав род који комбајн обере прерађује се у џем, слатко, вино и ликер. У тој производњи Ђаковић са супругом равномерно учествује.
– То су органски производи јер не користимо заштитна средства. У изузетним приликама то чинимо, ако плодове треба да заштитимо од болести. Биљка је здрава и није јој потребна хемијска заштита – каже саговорник. – Наши производи од црне рибизле припадају здравим органским намирницама јер их правимо без адитива и конзерванса.
Бобице успевају без агротехнике
По Ђаковићевим речима, црној рибизли не треба посебна агротехника. Потребно је кошење траве између редова и тарупирање. Обраду земљишта око грма ради специјалном машином коју је сам направио, налик на трилер, ротациону фрезу. Од заштитних средстава не користи ништа осим ако уочи да је воће напала нека болест. Прихрањује га системом кап по кап. Због таквог начина одржавања плантаже и захваљујући сопственој производњи садница узгој црне рибизле није му скуп.
Потрошачи то примећују и целокупну производњу успе да прода, што представља велики успех, јер од два и по хектара црне рибизле добије три тоне воћа по хектару. То је мали принос, напомиње, јер по стручној литератури црних рибизли треба да буде 15 тона по хектару , али ту количину, тврди, није могуће по хектару остварити у Србији.
3 тоне рибизле по хектару принос на плантажи у Дружетићу
Бобичастом воћу главни непријатељ је топла и сушна клима. Без обзира на систем за наводњавање кап по кап, фотосинтеза се зауставља на температури изнад 30 степени. Тада је само питање да ли ће грм издржати или ће се осушити.
Сваке године Ђаковић од 500 до 1.000 садница земени новим и чека да прођу три-четири године да би се грм разгранао и донео род. Тако ради сваке године и не жали се, пензионер је. Пре 15 година имао је озбиљних здравствених проблема, али је болест успео да победи и потом радом освојио домаће тржиште здравим намирницама.
З. Делић
