PAOR IZ ŽABLJA ĐORĐE DRAKULIĆ ZALIVA I RATARSKE KULTURE Uz navodnjavanje, rod kukuruza i dvostruko veći
Junska žega za sada ne smeta kukuruzima. Ali pošto se i dalje najavljuju visoke dnevne temperature, neće moći dugo da izdrže. U zavisnosti od hibrida, na poljima se može videti da se listovi u manjoj ili većoj meri uvrću, što je dokaz da se biljka bori sa vrućinom.
Za razliku od ranijih godina, kada se o navodnjavanju ogromnih površina kukuruza nije ni razmišljalo, sada ratari jedini spas u održavanju proizvodnje vide u navodnjavanju.
Ratar iz Žablja Đorđe Drakulić počeo je kukuruz da navodnjava sitemom kap po kap i ove sezone, a zalivao ga je i lane i bio zadovljan postignutim prinosima u izrazito sušnoj lanjskoj godini.
2 godine dovoljno da se investicija isplati
Oprema za navodnjavanje koštala ga je 630.000 dinara za deset jutara, bez troškova kopanja bunara, koje košta 2.600 evra. Investicija će mu se isplatiti, kaže, za dve godine, a onda osam do deset godina neće imati ulaganja dok se creva ne pohabaju.
2.600 evra košta bušenje bunara
Drakulić je ove godine krenuo da zaliva kukuruz 13. juna, navodnjavao ga je dva dana ukupno 20 sati. Kukuruz je dobio 60 litre po kvadratnom metru i posle tog prvog navodnjavanja sačekaće nekoliko dana i opet nastaviti.
630.000 dinara košta oprema za navodnjavanje za deset jutara
- Prezadovljan sam kako je kukuruz napredovao, svaki dan po deset centimetara je rastao. Zalivao sam svaki drugi red na razmaku od 1,4 metra i gde je mekša zemlja, voda dođe do korena, ali na parceli gde je zemlja tvrđa napravi se pukotina, sva voda se spusti dole koliko god se dugo zaliva i to predstavlja problem - kazao je Drakulić. Prošle godine sam na parceli koju sam navodnjavao imao prinos u zavisnosti od hibrida od 5,8 do 6,2 tone po jutru, a na njivi koju nisam zalivao bilo je kukuruza svega 2,5 tona po jutru. Istovremeno, benzin me je tokom navodnjavanja po jutru koštao 10.000 dinara,17.000 creva i 3.000 dinara troškovi radnika.
Krađe na poljima ratarima najveća briga
Tokom navodnjavanja, Drakuliću najveći problem predstavlja to što svakodnevno mora da nosi s njive opremu, pumpu i filtere zbog lopova.
Iako je postavio stubove za kamere, svuda ima ugrađen dži-pi-es sistem u slučaju krađe i može preko mobilnog telefona da prati situaciju na polju, opet mora da odnosi i donosi opremu . Boji se za creva i duge i male slavine. Lanci i katanci koštali su ga 60.000 dinara.
- U slučaju krađe, najveći problem nam je zakon koji ne štiti interese oštećenih. Policija identifikuje lopove, ali mi od toga nemamo koristi. Kazne su male i lopovi imaju interes da isto delo ponovo učine - naveo je Đorđe Drakulić.
