ПАОР ИЗ ЖАБЉА ЂОРЂЕ ДРАКУЛИЋ ЗАЛИВА И РАТАРСКЕ КУЛТУРЕ Уз наводњавање, род кукуруза и двоструко већи
Јунска жега за сада не смета кукурузима. Али пошто се и даље најављују високе дневне температуре, неће моћи дуго да издрже. У зависности од хибрида, на пољима се може видети да се листови у мањој или већој мери уврћу, што је доказ да се биљка бори са врућином.
За разлику од ранијих година, када се о наводњавању огромних површина кукуруза није ни размишљало, сада ратари једини спас у одржавању производње виде у наводњавању.
Ратар из Жабља Ђорђе Дракулић почео је кукуруз да наводњава ситемом кап по кап и ове сезоне, а заливао га је и лане и био задовљан постигнутим приносима у изразито сушној лањској години.
2 године довољно да се инвестиција исплати
Опрема за наводњавање коштала га је 630.000 динара за десет јутара, без трошкова копања бунара, које кошта 2.600 евра. Инвестиција ће му се исплатити, каже, за две године, а онда осам до десет година неће имати улагања док се црева не похабају.
2.600 евра кошта бушење бунара
Дракулић је ове године кренуо да залива кукуруз 13. јуна, наводњавао га је два дана укупно 20 сати. Кукуруз је добио 60 литре по квадратном метру и после тог првог наводњавања сачекаће неколико дана и опет наставити.
630.000 динара кошта опрема за наводњавање за десет јутара
- Презадовљан сам како је кукуруз напредовао, сваки дан по десет центиметара је растао. Заливао сам сваки други ред на размаку од 1,4 метра и где је мекша земља, вода дође до корена, али на парцели где је земља тврђа направи се пукотина, сва вода се спусти доле колико год се дуго залива и то представља проблем - казао је Дракулић. Прошле године сам на парцели коју сам наводњавао имао принос у зависности од хибрида од 5,8 до 6,2 тоне по јутру, а на њиви коју нисам заливао било је кукуруза свега 2,5 тонa по јутру. Истовремено, бензин ме је током наводњавања по јутру коштао 10.000 динара,17.000 црева и 3.000 динара трошкови радника.
Крађе на пољима ратарима највећа брига
Током наводњавања, Дракулићу највећи проблем представља то што свакодневно мора да носи с њиве опрему, пумпу и филтере због лопова.
Иако је поставио стубове за камере, свуда има уграђен џи-пи-ес систем у случају крађе и може преко мобилног телефона да прати ситуацију на пољу, опет мора да односи и доноси опрему . Боји се за црева и дуге и мале славине. Ланци и катанци коштали су га 60.000 динара.
- У случају крађе, највећи проблем нам је закон који не штити интересе оштећених. Полиција идентификује лопове, али ми од тога немамо користи. Казне су мале и лопови имају интерес да исто дело поново учине - навео је Ђорђе Дракулић.
