RATARI NA IVICI OPSTANKA, VRELO LETO POJELO ROD! Treće najtoplije leto donelo najsušniju žetvu, stradali kukuruz i soja

Ni na jednoj stanici u zemlji tokom leta nije postignut sezonski prosek padavina, odnosno prosečna količina padavina tokom juna, jula i avgusta od 1991. do 2020. godine, preneo je portal Klima 101.

U takvim vremenskim prilikama najviše strada poljoprivredna proizvodnja, na posredan i neposredan način. Ćudi klime udaraju po džepu poljoprivrednika, navode ih da manje investiraju u gazdinstva, utiču na rast domaće ekonomije, umanjuju ukupan obim proizvodnje, smanjuju izvoz a uvećavaju uvoz.

Najveća štetu trpe biljne kulture koje u strukturi naše poljoprivrede čine dve trećine proizvodnje.

Ove godine zbog suše i visokih temperatura, samo u ratarskim kulturama, šteta će se kretati od 250 do 300 miliona dolara, a najveći deo ove štete otpada na najznačajniju kulturu, to jest na kukuruz čija je žetva u toku a gde će gubitk biti i najveći - oko 200 miliona dolara, izjavio je za Dnevnik agrarni analitičar Žarko Galetin.

U voćarstvu će se, naveo je, kretati oko 800.000 dolara.

 Ukoliko se uzme da će ovogodišnji podbačaj u prinosu kukuruza iznositi najmanje 15 procenata u odnosu na prosečan rod, može se izračunati da ćemo na kukuruzu izgubiti 200 miliona dolara, ako se 200 dolara po toni pomnože sa milion tona ove žitarice - kazao je Galetin.

Što se tiče povrtarskih kultura, one su u profesinalnim gazdinstvima na otvorenom prostoru uzgajane u kontrolisanim uslovima proizvodnje, pre svega pod sistemima za navodnjavanje, što je povrtarima uvećalo troškove proizvodnje. Dobar deo proizvodnje odvijao se u zaštićenom prostoru.

Prinosi povrća su dobri, ali je neizvesno da li će proizvođači uspeti da pokriju troškove ulaganja sa cenama povrća u narednom periodu. 

Zbog tople i sušne klime najviše su stradali kukuruz i soja. Rod kukuruza je na pojedinim njivama prepolovljen, a i sa sojom neće biti ništa bolje, tamo gde se žanje, prinos se kreće ispod tone do najviše dve tone po jutru 

Dr Vojin Đukić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kazao je da su prinosi soje razlikuju od njive do njive, i da se kreći od tone do tri tone po hektaru. Ali da su na oglednim poljima Instituta rane sorte soje dale oko dve tone prinosa po hektaru, a kasnije, čija žetva još nije počela, trebalo bi da donesu oko 2,5 tona po hektaru, što je prosečan prinos. Spas za soju u sušnim godinama je navodnjavanje.

– Ne sme se zalivati na visokoj dnevnoj temperaturi, već tek kada ona padna na oko 25 stepeni – kazao je dr Đukić.