РАТАРИ НА ИВИЦИ ОПСТАНКА, ВРЕЛО ЛЕТО ПОЈЕЛО РОД! Треће најтоплије лето донело најсушнију жетву, страдали кукуруз и соја

Ни на једној станици у земљи током лета није постигнут сезонски просек падавина, односно просечна количина падавина током јуна, јула и августа од 1991. до 2020. године, пренео је портал Клима 101.

У таквим временским приликама највише страда пољопривредна производња, на посредан и непосредан начин. Ћуди климе ударају по џепу пољопривредника, наводе их да мање инвестирају у газдинства, утичу на раст домаће економије, умањују укупан обим производње, смањују извоз а увећавају увоз.

Највећа штету трпе биљне културе које у структури наше пољопривреде чине две трећине производње.

Ове године због суше и високих температура, само у ратарским културама, штета ће се кретати од 250 до 300 милиона долара, а највећи део ове штете отпада на најзначајнију културу, то јест на кукуруз чија је жетва у току а где ће губитк бити и највећи - око 200 милиона долара, изјавио је за Дневник аграрни аналитичар Жарко Галетин.

У воћарству ће се, навео је, кретати око 800.000 долара.

 Уколико се узме да ће овогодишњи подбачај у приносу кукуруза износити најмање 15 процената у односу на просечан род, може се израчунати да ћемо на кукурузу изгубити 200 милиона долара, ако се 200 долара по тони помноже са милион тона ове житарице - казао је Галетин.

Што се тиче повртарских култура, оне су у професиналним газдинствима на отвореном простору узгајане у контролисаним условима производње, пре свега под системима за наводњавање, што је повртарима увећало трошкове произвoдње. Добар део производње одвијао се у заштићеном простору.

Приноси поврћа су добри, али је неизвесно да ли ће произвођачи успети да покрију трошкове улагања са ценама поврћа у наредном периоду. 

Због топле и сушне климе највише су страдали кукуруз и соја. Род кукуруза је на појединим њивама преполовљен, а и са сојом неће бити ништа боље, тамо где се жање, принос се креће испод тоне до највише две тоне по јутру 

Др Војин Ђукић са Института за ратарство и повртарство Нови Сад казао је да су приноси соје разликују од њиве до њиве, и да се крећи од тоне до три тоне по хектару. Али да су на огледним пољима Института ране сорте соје дале око две тоне приноса по хектару, а касније, чија жетва још није почела, требало би да донесу око 2,5 тона по хектару, што је просечан принос. Спас за соју у сушним годинама је навoдњавање.

– Не сме се заливати на високој дневној температури, већ тек када она падна на око 25 степени – казао је др Ђукић.