RATARI U NEDOUMICI PRED JESENJU SETVU Suša, niske cene i nesigurno tržište guraju poljoprivrednike u neizvesnost

Zemlja je suva, grudvasta i bez dovoljno vlage, pa i poljoprivrednici i stručnjaci poručuju – bez kiše nema setve.

Zbog slabog roda kukuruza i soje, očekuje se da će pšenica ove godine zauzeti veće površine nego lane, ali sve zavisi od vremena i cene.

Računice bez vlage

U gazdinstvu Dragana Berberskog iz Zrenjanina još se sabiraju utisci od prošle godine. Loš rod kukuruza naterao ga je da smanji obim proizvodnje, a arendu je, kaže, morao da vrati.

„Žito me ove godine prijatno iznenadilo. Takve prinose ne pamtim za četiri decenije koliko radim u polju“, kaže Berberski.

Ipak, dok je sa suncokretom zadovoljan, kukuruz mu je, kako kaže, „podbacio katastrofalno“. „Izgledalo je da će ga biti kao blata, a na kraju – jedva nešto“, dodaje.

Sada ponovo stoji pred odlukom šta sejati. „Pšenica i suncokret dobro rode, ali cene su niske. Kukuruza nema, a cena mu opet pada. Sve je obrnuto.“

Repica na minimumu, pšenica kasni

Nedostatak kiše osetio se i u pripremi zemljišta. U Srednjem Banatu je ove jeseni posejano tek oko 1.000 hektara uljane repice, četiri puta manje nego prošle godine.

„Zemlja se nije mogla pripremiti kako treba – suva je, tvrda i puca pod mašinom. Ni teška mehanizacija ne pomaže“, objašnjava jedan proizvođač.

Iako je padala kiša poslednjih dana, zemljište je i dalje površno suvo. Poljoprivrednici strahuju da će i ove godine setva pšenice krenuti kasno, kao i prošle – tek u drugoj polovini oktobra.

Očekuje se više pšenice

Prema procenama stručnjaka, ove jeseni će pšenica verovatno biti posejana na većim površinama nego prošle godine. „Proizvođači se okreću kulturama koje im donose prve prihode. A pšenica je ove godine dala stabilan prinos – u proseku oko šest tona po hektaru“, kaže dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Dodaje i da je sve više proizvođača zainteresovano za upotrebu sertifikovanog semena, zahvaljujući državnim subvencijama.

Klima diktira agrar

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin upozorava da je suša samo deo većeg problema. „Bez sistema za navodnjavanje, čišćenja kanala i moderne infrastrukture, mi samo čekamo vreme da odluči šta će roditi. A tako se poljoprivreda ne može planirati“, ističe on.

Iako je domaća pšenica dobrog kvaliteta i ima izvozni potencijal, niska cena i tržišna nestabilnost ne idu joj na ruku. Srbija je u julu izvezla više od 90.000 tona pšenice, a u avgustu oko 130.000 tona, uglavnom u zemlje regiona i Italiju.

„Pšenica ima potencijal, ali cena zavisi od globalnih prilika. Jedna blokada Crnog mora ili problem u Sueckom kanalu – i sve se menja“, dodaje Galetin.

Pogled ka nebu

I dok agrarni stručnjaci analiziraju, ratari gledaju u nebo i čekaju kišu. Bez vlage nema setve, bez setve nema roda – a bez roda nema ni sigurnosti.

Jesen je tek počela, a neizvesnost već duboko pustila koren u svakoj njivi.

Dnevnik/ RTS