РАТАРИ У НЕДОУМИЦИ ПРЕД ЈЕСЕЊУ СЕТВУ Суша, ниске цене и несигурно тржиште гурају пољопривреднике у неизвесност

Земља је сува, грудваста и без довољно влаге, па и пољопривредници и стручњаци поручују – без кише нема сетве.

Због слабог рода кукуруза и соје, очекује се да ће пшеница ове године заузети веће површине него лане, али све зависи од времена и цене.

Рачунице без влаге

У газдинству Драгана Берберског из Зрењанина још се сабирају утисци од прошле године. Лош род кукуруза натерао га је да смањи обим производње, а аренду је, каже, морао да врати.

„Жито ме ове године пријатно изненадило. Такве приносе не памтим за четири деценије колико радим у пољу“, каже Берберски.

Ипак, док је са сунцокретом задовољан, кукуруз му је, како каже, „подбацио катастрофално“. „Изгледало је да ће га бити као блата, а на крају – једва нешто“, додаје.

Сада поново стоји пред одлуком шта сејати. „Пшеница и сунцокрет добро роде, али цене су ниске. Кукуруза нема, а цена му опет пада. Све је обрнуто.“

Репица на минимуму, пшеница касни

Недостатак кише осетио се и у припреми земљишта. У Средњем Банату је ове јесени посејано тек око 1.000 хектара уљане репице, четири пута мање него прошле године.

„Земља се није могла припремити како треба – сува је, тврда и пуца под машином. Ни тешка механизација не помаже“, објашњава један произвођач.

Иако је падала киша последњих дана, земљиште је и даље површно суво. Пољопривредници страхују да ће и ове године сетва пшенице кренути касно, као и прошле – тек у другој половини октобра.

Очекује се више пшенице

Према проценама стручњака, ове јесени ће пшеница вероватно бити посејана на већим површинама него прошле године. „Произвођачи се окрећу културама које им доносе прве приходе. А пшеница је ове године дала стабилан принос – у просеку око шест тона по хектару“, каже др Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Додаје и да је све више произвођача заинтересовано за употребу сертификованог семена, захваљујући државним субвенцијама.

Клима диктира аграр

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин упозорава да је суша само део већег проблема. „Без система за наводњавање, чишћења канала и модерне инфраструктуре, ми само чекамо време да одлучи шта ће родити. А тако се пољопривреда не може планирати“, истиче он.

Иако је домаћа пшеница доброг квалитета и има извозни потенцијал, ниска цена и тржишна нестабилност не иду јој на руку. Србија је у јулу извезла више од 90.000 тона пшенице, а у августу око 130.000 тона, углавном у земље региона и Италију.

„Пшеница има потенцијал, али цена зависи од глобалних прилика. Једна блокада Црног мора или проблем у Суецком каналу – и све се мења“, додаје Галетин.

Поглед ка небу

И док аграрни стручњаци анализирају, ратари гледају у небо и чекају кишу. Без влаге нема сетве, без сетве нема рода – а без рода нема ни сигурности.

Јесен је тек почела, а неизвесност већ дубоко пустила корен у свакој њиви.

Дневник/ РТС