НАПУСТИО НАС ЈЕ ПОСЛЕДЊИ СРЕМСКИ ПАРТИЗАН Гавра Винчић сведок злочина, велики борац за слободу (ВИДЕО)
У Шиду је данас сахрањен последњи сремски партизан Гавра Винчић, човек чији је живот био сведочанство једног времена, једне борбе и једне идеје.
Како преноси Инстаграм страница sremskatelevizija, уз звуке плех музике, што је била његова жеља испраћен је на вечни починак уз присуство породице, бројних пријатеља…
Рођен је 16. јула 1926. године у Моловину. Гавра је рано упознао суровост времена у коме је одрастао. Лето 1942. године, када су усташке јединице починиле злочине над становницима његовог родног краја, заувек му је остало урезано у сећање. Готово дечак, ступио је у редове партизанског покрета отпора. Био је и два пута тешко рањаван. Учествовао је у завршним операцијама за ослобођење Југославије од фашизма.
Последњи живи сведок усташког злочина
Гаврило Винчић (96) последњи је био живи сведок ратног злочина који се одиграо 17. јуна 1942. године, када су усташе упале у Моловин и 97 чланова ромске породице Фамилић који су, одлазећи, певали песму “Циганска је туга преголема”, одвеле на железничку станицу у Шид, а одатле у концентрациони логор Јасеновац.
"Нико се од њих вратио није, јер су сви изгорели у цигларској пећи", тужним гласом је сведочио старина Гаврило.
"Иако су знали када ће усташе упасти у село, ниједан Фамилић није хтео да утекне и да се одвоји од других. Цела та велика свирачка породица од 97 чланова дочекала је мирно усташе да их све покупе и да с песмом и свирком у поворци крену из села", казивао је Гаврило. "Нас петорица сакрили смо се у шуму и са удаљености од 20 метара све посматрали".
У позним годинама живота, често би говорио о прошлости не са горчином, већ са поносом. Говорио је о саборцима, о данима борбе, о младости која је била стављена у службу слободе.
За своје заслуге, одликован је бројним ратним и мирнодопским признањима. Испраћен је са речима, да ће његово име остати међу онима који су у најтежим временима стали на праву страну историје и који су у миру умели да чувају оно што су у рату изборили и да човек остаје жив све док се његово име изговара са поштовањем и љубављу.