СРБИЈА УВОДИ НОВЕ ПОРЕЗЕ Ево на кога се односе и колико ће износити МОГУЋЕ И ОЛАКШИЦЕ
Србија уводи нову финансијску обавезу за домаће загађиваче: порез од четири евра по тони емитованог угљен-диоксида (ЦО2) и еквивалентних гасова.
Ова мера, дефинисана Нацртом закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, део је одговора Србије на Механизам Европске уније за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ).
Циљ увођења овог домаћег пореза је двострук: да подстакне домаће компаније да смање загађење и, што је кључно, да им омогући да тај износ одбију од ЦБАМ таксе приликом извоза у ЕУ. На тај начин се обезбеђује да новац, уместо да се у потпуности одлије у буџет ЕУ, остане у Србији.
Паралелно, у јавној расправи је и други закон који се односи на порез на увоз угљенично интензивних производа, чији је циљ да заштити наше произвођаче од јефтиније конкуренције из земаља које сличне таксе не наплаћују.
Ко је обвезник пореза?
Порез на емисије неће се односити на све привредне субјекте, већ искључиво на правна лица и предузетнике који као оператери постројења имају обавезу да поседују дозволу за емисију гасова са ефектом стаклене баште (GHG).
Закон прецизно циља на пет енергетски и емисионо најинтензивнијих сектора:
Производњу вештачких ђубрива и азотних једињења
Производњу цемента
Производњу гвожђа, челика и феролегура
Производњу алуминијума.Производњу електричне енергије
Ове делатности, према проценама, узрокују преко 57 одсто укупних GHG емисија у Србији, што их чини приоритетом за увођење мера за смањење загађења.
Како се обрачунава порез и колике су олакшице?
Иако је пореска стопа фиксирана на четири евра по тони ЦО2 еквивалента, основица за опорезивање не рачуна на укупне емисије. Од укупно емитоване количине гасова одузима се такозвана "референтна емисија", која представља технолошки неизбежан ниво загађења. На тај начин, опорезује се само "вишак" загађења изнад прописаног стандарда, што, како оцењује законописац, директно подстиче улагање у ефикасност и модернизацију.
У анализи ефеката закона наводи се да би просечан велики индустријски емитер (нпр. цементара или електрана) са годишњом емисијом од око 250.000 тона ЦО2 еквивалента могао да се суочи са годишњим пореским трошком од милион евра.
Како би се ублажио финансијски удар и стимулисала "зелена транзиција", закон предвиђа и олакшице. Најзначајнија је намењена субјектима из електроенергетског сектора. Они могу остварити право на порески кредит у износу од 20 одсто вредности средстава која су уложили у прописане мере за смањење емисија. Овај кредит је, међутим, лимитиран на 80 одсто укупне пореске обавезе.
Оба закона налазе се у јавној расправи, а планирано је да почну да се примењују од 1. јануара 2026. године, када почиње и примена ЦБАМ механизма у ЕУ.