REVOLUCIJA U DOMAĆOJ POLJOPRIVREDI Dron nađubri pet hektara za 15 minuta, radi i po blatu kad traktor ne može da uđe u parcelu

U Asocijaciji za bespilotne sisteme u privredi „Agrodron”, koja je na Novosadskom sajmu predstavila ovaj model drona kao novu uzdanicu domaće poljoprivrede za kompletnu zaštitu bilja, prihranu i đubrenje, kažu da dronovi postaju ozbiljna konkurencija klasičnoj mehanizaciji.

40 hektara posla na sat mogu da obave dronovi

Zoran Stojanović iz Asocijacije „Agrodron” ističe da iza njihove ponude stoji praktično iskustvo stečeno na domaćim terenima.

– Sticajem okolnosti i činjenicom da imamo na raspolaganju ovu tehnologiju, proverili smo je u usevima i zasadima koji se obrađuju u Srbiji. Imamo ogromno iskustvo u primeni i znamo šta je realnost, kako se tehnologija pokazala u praksi, kakvi su rezultati postignuti, koliki su učinci i šta proizvođači mogu da očekuju – objašnjava Stojanović.

Prema njegovim rečima, tehnologija je danas napredovala toliko da bespilotne letelice mogu ozbiljno da pariraju konvencionalnoj vučenoj i nošenoj mehanizaciji na zemlji, a u nekim segmentima je i prevazilaze.

– U ratarskoj proizvodnji, u zavisnosti od veličine parcele, ovi dronovi mogu da obrade od 36 do čak 40 hektara na sat. To znači da u jednom radnom danu, sa 10 sati rada, ova mašina može da obradi 400 hektara, što je po kapacitetu potpuno jednako najsavremenijoj konvencionalnoj mehanizaciji – navodi Stojanović.

U voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji, kako pojašnjava, konvencionalna mehanizacija ne može da se meri sa dronom. U toj proizvodnji dron može da obradi između pet i šest hektara na sat, i to uz potpuno rasterećen rad.

– Sa druge strane, klasičnim atomizerom možete da obradite između jednog i 1,2 hektara na sat, što znači da sa dronom imamo bukvalno pet puta veći radni učinak. Sve što se radi sa dronovima apsolutno je santimetarski precizno i izvodi se uz veoma kvalitetnu vazdušnu podršku – kazao je Stojanović.

Kao primer efikasnosti u prihrani, on navodi nedavno iskustvo sa terena.

– Imamo primer prihrane pšenice pre mesec i po dana, gde smo parcelu od pet hektara varijabilnim đubrenjem obradili za samo 15 minuta. Pet hektara za 15 minuta znači da za sat vremena možemo da obavimo 20 hektara đubrenja. Ti učinci nam dozvoljavaju da kažemo da ova mehanizacija ide rame uz rame sa konvencionalnom, pri čemu je sve kvalitetno kontrolisano i donosi velike koristi – kaže naš sagovornik.

Najveće interesovanje za ovu tehnologiju pokazuju proizvođači koji su svesni konkretnih problema na svojim njivama i u voćnjacima.
Velike površine u Srbiji ugrožene su kukuruznim plamencem, koji otvara put gljivičnim oboljenjima na klipu. To dovodi do pojave aflatoksina u lancu ishrane životinja, a kasnije i u mleku i mesu, gde su tolerancije izuzetno niske.

Proizvođači, prema rečima našeg sagovornika, znaju da kukuruz sa aflatoksinom više ne mogu da prodaju jer ga niko neće kupiti.
Pored ratara, koji su na prvom mestu po interesovanju, za dronove su podjednako zainteresovani voćari i vinogradari, pre svega zbog efikasne zaštite bilja i sprečavanja zaraza u kritičnim momentima.

– Kako ući u parcelu ukoliko je pala velika kiša? Kada je blato, morate da čekate da se tlo osuši da biste mogli da uđete sa mehanizacijom, a upravo je to onaj „prozor” kada bolesti ulaze u useve. Da bi se to sprečilo, tu nastupaju dronovi – zaključuje Zoran Stojanović.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.