DIVLJE PČELE DOBIJAJU HOTELE: Učenici pet poljoprivrednih škola širom Srbije kreću u akciju; Ovo su detalji nesvakidašnjeg projekta
Da nema pčela, ne bi bilo roda na velikom delu poljoprivrednih kultura.
Stoga je konačno pokranut projekat da se pomogne oprašivačima koji rade veliki posao.
Pilot-projekat kompanije Nestle “Zajedno pčelama na dar”započeo je drugu, prolećnu fazu, kada će učenici iz pet poljoprivrednih škola u Srbiji: Futogu, Vršcu, Požegi, Kraljevu i Vranju, tokom marta i aprila postavljati hotele za oprašivače i saditi polinatorske trake pored školskih poljoprivrednih parcela.
U jesenjem delu kampanje posađeno je 200 stabala medonosnog drveća – divlje trešnje i šljive, gloga – duž školskih poljoprivrednih parcela
Hoteli za oprašivače su skloništa, odnosno kuće za divlje solitarne pčele, a polinatorske trake – cvetni pojasi koji služe kao staništa i izvor hrane za oprašivače, korisne insekte i ptice, poboljšavaju biodiverzitet, štite od erozije i direktno utiču na bolju oprašenost useva i veće prinose. U jesenjem delu kampanje posađeno je 200 stabala medonosnog drveća – divlje trešnje i šljive, gloga – duž školskih poljoprivrednih parcela.
75 odsto hrane u Srbiji zavisi od oprašivača, u Evropi i više
Projektni menadžer kompanije Nestle za regerativnu poljoprivredu za jugoistočnu Evrpu Marko Bojin kazao je za Dnevnik da će kompanija Nestle postaviti pet polinatorskih traka u dužini od kilometar i pet hotela u svim poljoprivrednim školama.
– Staništa oprašivača ugrožavaju intezivna poljoprivredna proizvo-dnja, zagađenost, urbanizacija, klimatske promene, nepravilna upotreba pesticida... Na sreću, postoje načini da se oprašivačima pomogne regerativnom poljoprivrednom praksom, organskom proizvodnjom, pravilnim korišćenjem pesticida, manjom upotrebom mehanizacije i tako im se obezbede stanište i hrana – naveo je Bojin.
200.000 vrsta divljih oprašivača ima u svetu, 700 u Srbiji
– Divlje solitarne pčele su jedinke, ne žive u košnicama, nemaju maticu ni radilice i ne proizvode med. Svaka jedinka je plodna i sama gradi gnezdo u tlu, na drvetu ili u pukotinama. Efikasni su oprašivači, aktivni čak i na nižim temperaturama. I učenici će moći da prate kroz redovne kontrole skloništa solarnih pčela razvoj od jaja do odraslih jedinki tokom sezone.
Skloništa siguran zaklon za pčele
Specijalno dizajniran hotel-sklonište za oprašivače je napravljen od drveta i pruža sigurno stanište solitarnim pčelama, da odlažu jaja, gnezde se i prezime.
– Hoteli su posebno dizajnirani radi edukaciju budućih poljoprivrednika jer imaju providne bočne stranice, što učenicima omogućava da uživo prate sve aktivnosti oprašivača – naveo je Marko Bojin.
Po Bojinovim rečima, čak 75 odsto hrane u Srbiji zavisi od oprašivača, u Evropi i više, i svuda su ugroženi i njihova brojnost je u padu.
– Kod nas živi preko 700 vrsta pčela i sve ih je manje zbog direktnog i indirektnog uticaja čoveka na živu i neživu prirodu, čime se menjaju uslovi staništa na lokalnom i globalnom nivou – kaže sagovornik. – Ovo je prionirski projekat potekao zbog intezivne poljoprivredne proizvodnje koja je prisutna na našim poljima i u svetu. Postoji preko 200.000 različitih vrsta divljih oprašivača, u Srbiji 700 vrsta. Zbog uništavanja staništa, neadektvatnih tretmana u sezoni, došlo je do redukovanja brojnosti oprašivača, a bez njih čovek će nestati sa planete Zemlje. Jednostavno, neće biti dovoljna proizvodnja hrane, jer 75 odsto biljaka zavisi od oprašivanja.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.