ДИВЉЕ ПЧЕЛЕ ДОБИЈАЈУ ХОТЕЛЕ: Ученици пет пољопривредних школа широм Србије крећу у акцију; Ово су детаљи несвакидашњег пројекта
Да нема пчела, не би било рода на великом делу пољопривредних култура.
Стога је коначно покранут пројекат да се помогне опрашивачима који раде велики посао.
Пилот-пројекат компаније Нестле “Заједно пчелама на дар”започео је другу, пролећну фазу, када ће ученици из пет пољопривредних школа у Србији: Футогу, Вршцу, Пожеги, Краљеву и Врању, током марта и априла постављати хотелe за опрашиваче и садити полинаторске траке поред школских пољопривредних парцела.
У јесењем делу кампање посађено је 200 стабала медоносног дрвећа – дивље трешње и шљиве, глога – дуж школских пољопривредних парцела
Хотели за опрашиваче су склоништа, односно куће за дивље солитарне пчеле, а полинаторске траке – цветни појаси који служе као станишта и извор хране за опрашиваче, корисне инсекте и птице, побољшавају биодиверзитет, штите од ерозије и директно утичу на бољу опрашеност усева и веће приносе. У јесењем делу кампање посађено је 200 стабала медоносног дрвећа – дивље трешње и шљиве, глога – дуж школских пољопривредних парцела.
75 одсто хране у Србији зависи од опрашивача, у Европи и више
Пројектни менаџер компаније Нестле за регеративну пољопривреду за југоисточну Еврпу Марко Бојин казао је за Дневник да ће компанија Нестле поставити пет полинаторских трака у дужини од километар и пет хотела у свим пољопривредним школама.
– Станишта опрашивача угрожавају интезивна пољопривредна произво-дња, загађеност, урбанизација, климатске промене, неправилна употреба пестицида... На срећу, постоје начини да се опрашивачима помогне регеративном пољопривредном праксом, органском производњом, правилним коришћењем пестицида, мањом употребом механизације и тако им се обезбеде станиште и храна – навео је Бојин.
200.000 врста дивљих опрашивача има у свету, 700 у Србији
– Дивље солитарне пчеле су јединке, не живе у кошницама, немају матицу ни радилице и не производе мед. Свака јединка је плодна и сама гради гнездо у тлу, на дрвету или у пукотинама. Ефикасни су опрашивачи, активни чак и на нижим температурама. И ученици ће моћи да прате кроз редовне контроле склоништа соларних пчела развој од јаја до одраслих јединки током сезоне.
Склоништа сигуран заклон за пчеле
Специјално дизајниран хотел-склониште за опрашиваче је направљен од дрвета и пружа сигурно станиште солитарним пчелама, да одлажу јаја, гнезде се и презиме.
– Хотели су посебно дизајнирани ради едукацију будућих пољопривредника јер имају провидне бочне странице, што ученицима омогућава да уживо прате све активности опрашивача – навео је Марко Бојин.
По Бојиновим речима, чак 75 одсто хране у Србији зависи од опрашивача, у Европи и више, и свуда су угрожени и њихова бројност је у паду.
– Код нас живи преко 700 врста пчела и све их је мање због директног и индиректног утицаја човека на живу и неживу природу, чиме се мењају услови станишта на локалном и глобалном нивоу – каже саговорник. – Ово је прионирски пројекат потекао због интезивне пољопривредне производње која је присутна на нашим пољима и у свету. Постоји преко 200.000 различитих врста дивљих опрашивача, у Србији 700 врста. Због уништавања станишта, неадектватних третмана у сезони, дошло је до редуковања бројности опрашивача, а без њих човек ће нестати са планете Земље. Једноставно, неће бити довољна производња хране, јер 75 одсто биљака зависи од опрашивања.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.