STIŽU REKORDI SA SRPSKIH NJIVA I ORANICA Rodilo i voće i povrće! GALETIN: OČEKUJEMO DOBRE POLJOPRIVREDNE PRINOSE ove godine, PŠENICA IZGLEDA SASVIM DOBRO

Imali smo jednu izuzetno lošu 2025. godinu sa izuzetno niskim prinosima, sigurno je da ćemo ove godine imati bolje prinose. Mi već sada možemo da konstatujemo da će voćarske kulture imati bolje prinose, već ih i imaju, dosta ranih voćarskih kultura je već stiglo na naše pijačne tezge. Voćarstvo će evidentno imati bolje rezultate, povrtarstvo takođe, ono gde se za sad još nemamo potpuno izvesnu situaciju jesu ratarske kulture, rekao je Galetin za Tanjug.
 

Govoreći o predstojećoj žetvi koja tek predstoji, Galetin je rekao da je konstatovano da za sada pšenica izgleda sasvim dobro.
 

Kod pšenice je vrlo jedna ovako osetljiva situacija s obzirom da može da se pojavi neki gradonosni oblak i da potuče sav rod, ali nadamo se da se to neće desti, ali i ako se i desi, vrlo je ograničenog teritorijalnog prostora, tako da definitivno pšenica izgleda sasvim dobro. Junska kiša joj odgovara zbog nalivanja zrna i zrenja, rekao je Galetin.
 

Naveo je da su prošle godine sunockret, kukuruz i soja imali veoma male prinose što je direktno posledica visokih letnjih temperatura i izuzetno lošeg režima padavina.
 

Sve za sada govori i sa aspekta praćenja vlage u zemljištu i vegetacione kondicije useva na našim poljima da bismo ove godine mogli imati jedan solidan prinos, da ne očekujemo previše, ali da ne očekujemo ni malo. Ako se zadovoljimo nekim prosečnim prinosom, to će u svakom slučaju biti znatno bolji rezultat nego što je to bilo prošle godine, rekao je Galetin.
 

Dodao je da prognoze koje pokazuju da Srbija ove godine može očekivati rekordan rod pšenice jesu realne i istakao je da će Srbija u julu moći da se pohvali dobrim usevom.
 

Pšenica je prošle godine imala sasvim dobar prinos, imala je hektarski prinos negde preko pet tona, što je jedan od najboljih hektarskih prinosa u poslednjih 10 godina. Ove godine imamo prognoze i očekivanja da pšenica može imati dobar hektarski prinos s obzirom da smo je posejali na nešto većim površinama, na nekih 630.000 hektara. Samo da ne bude nekih nepredviđenih okolnosti do kraja juna meseca, možemo očekivati rekordan rod i te prognoze su realne, možemo ih očekivati", rekao je Galetin.
    

Ukazao je da je trenutno situacija na svetskom tržišnu pšenica takva da se očekuje da pšenica na globalnom svetskom nivou podbaci za više od 200 miliona tona i naveo da na njenu cenu utiče geopolitički faktor, logistika i druge stvari.
    

Prisutne su prognoze od vrlo relevantnih institucija, kao što je Ministarstvo poljoprivrede SAD da će ove godine pšenica na globalnom svetskom nivou podbaciti što će dovesti do devastacije zaliha i rasta cena. Ako tome dodamo i taj geopolitički faktor i faktor logistike, sve to zajedno može da dovede do nekog rasta, rekao je Galetin. 
    

Dodao je da je već sada prisutan vlag i sport rast cena žitarica, kako na svetskom, regionalnom, tako i na srpskom tržištu i naveo da taj rast nije toliko očigledan kao što je bio početkom rusko-ukrajinske krize.
    

Odgovarajući na pitanje šta je ono što utiče na rast cena ratarskih kultura, Galetin je rekao da su to trenutno dizel gorivo i mineralna đubriva, koji su najbitniji inputi u proizvodnju u tih kultura.
 

Govoreći o izazovima poljoprivredne sezone, Galetin je ukazao da izuzetno visoke temperature prouzrokuju razvoj patogena i toplotni stres.
 

Mi smo i prošle godine, upravo zbog tih visokih temperatura, imali problem sa aflatoksinom, a kad imate problem sa aflatoksinom onda imate problem i u proizvodnji mleka i ishrani stoke. Treba pratiti razvoj biljaka kada su visoke temperature, kod povrtarstva kada imate izuzetno visoke temperature, pa nagli pljusak i posle toga opet visoke temperature to je idealan scenario za razvoj patogena i jednostavno u tim periodima usevi se moraju svakodnevno obilaziti i preduzimati neke preventivne mere, rekao je Galetin.
    

Dodao je da proizvođači ratarskih useva treba dobro da spreme skladišne prostore, poput silosa za kukuruz, da ih dobro očistie kako se zaražena roba ne bi mešala sa zdravom robom i dovela do mnogo gorih posledica nego što bi eventualno moglo da se desi usled moguće pojave sušnog perioda i visokih temperatura.
 

Govoreći o uticaju klimatskih promena, Galetin je rekao da su se one etablirale na našem tlu i da Srbija više praktično ne pripada  umerenom kontinentalnom pojasu, već blagoj suptropskoj klimi.
 

U tom smislu se menja i struktura setve. Danas su manje prisutne kulture kao što su kukuruz i soja, one sada sve više ustupaju mesto pšenici i suncokretu, koji se pokazao kao otporan, rekao je Galetin.
 

Dodao je da su klimatske promene velika opasnost.
   

To je protivnik koji ima svoju agendu, ona menja klimu na kojoj smo mi sistematski radili. Takođe, drugi faktor koji utiče na poljoprivredu je i geopolitika. Zbog svega toga mi sada možemo da što je više moguće podvedemo našu poljoprivrednu proizvodnju u režim kontrolisane proizvodnje tu pre svega mislim na navodnjavanje, na uvođenje stakleničke i plasteničke proizvodnje, na izgradnju sistema protiv mrazeva, protivgradne mreže. To je kompleksan problem koji se ne može rešiti preko noći, ali kome svakako treba da pristupimo tako kako kako bismo što više ulagali u infrastrukturu i minimizirali te klimatske promene, rekao je Galetin.
    

Naveo je da ne treba drastično promeniti setvenu kartu i birati kulture koje podnose klimatske promene, već da treba ići u susret klimatskim promenama na taj način što će se izgraditi sistem da se biljne kulture gaje u kontrolisanim uslovima.
    

Istakao je da je važno razvijati pametnu i regenerativnu poljoprivredu.
 

To je poljoprivreda koja apsolutno poštuje zemljište kao takvo i prirodu kao takvu, i sprečava devastaciju zemljišta upotrebom suvog ratarenja. Svake godine usev se hrani nekim mineralnim i organskim materijama iz zemlje, a ta organska materija se ne vraća mineralnim i veštačkim đubrivima. Rešenje je u stajskom đubrivu. Regenerativna poljoprivreda jednostavno ne da zemljištu da se iz njega izvlači hranljiva i organska materija, a da mu se istovremeno ne vraća. Ima puno naučnih predloga koji bi mogli da se usvoje i da zažive, i oni već polako zauzimaju svoje mesto u aktivnostima naše poljoprivrede, rekao je Galetin.
 

Ocenio je da je praćenje vremenskih uslova vrlo bitno i da se na tome dosta radilo, ali da nepredvidivnost vremena, što je karakteristika klimatskih promena, ne može ispratiti ni najsavremenija meteorološka sredstva za prognostiku i za praćenje vremena.