Suša prazni i bunare iz kojih se zaliva povrće: Nizak novo podzemnih voda pravi probleme povrtarima
Trenutno nizak vodostaj Dunava, zajedno sa nedostatkom padavina, visokim temperaturama i povećanom potrošnjom vode tokom leta, odražava se i na nivo podzemnih voda, a samim tim i na izdašnost bunara koji se koriste za navodnjavanje povrća.
U uslovima niskog vodostaja Dunava, opadanja nivoa vode u bunarima i sve češćih sušnih perioda, racionalno navodnjavanje postaje neophodnost. Budućnost proizvodnje povrća nije u primeni što većih količina vode, već u njenom preciznom korišćenju, u pravo vreme i neposredno u zoni korena biljaka.
Na pojedinim gazdinstvima nivo vode u bunarima toliko je opao da pumpe više ne mogu lako da zahvataju vodu sa mesta na kojem su prvobitno bile postavljene.
– Zbog toga mnogi proizvođači povrća pumpne agregate spuštaju i postavljaju u okna ukopana oko dva metra ispod nivoa zemljišta, kako bi smanjili usisnu visinu i omogućili pumpama da lakše povlače vodu – izjavio je za „Dnevnik“ docent dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Na pojedinim gazdinstvima nivo vode u bunarima toliko je opao da pumpe više ne mogu lako da zahvataju vodu sa mesta na kojem su prvobitno bile postavljene (dr Đorđe Vojnović)
– Na velikom broju gazdinstava povrće se i dalje navodnjava tifonima, odnosno kišnim topovima, kao i kišnim krilima. Kod ovih sistema voda se raspoređuje po celoj površini parcele, uključujući i međuredni prostor, dok se deo gubi isparavanjem, površinskim oticanjem i raznošenjem kapljica vetrom. Tifoni zahtevaju relativno visok pritisak, a samim tim snažnije pumpe i veću potrošnju energije. Kada nivo vode u bunarima opada i voda se zahvata sa veće dubine, troškovi navodnjavanja postaju još veći – naveo je dr Vojnović.
Rastu troškovi proizvodnje
Veliki povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović povrće navodnjava sistemom „kap po kap“ i kišnim krilima. Kaže da je već primetno da vode u bunarima ponestaje, zbog čega se agregati moraju spuštati dublje kada se koriste sistemi sa kišnim krilima.
– Tačno je da je nivo podzemnih voda opao i da su povrtari primorani da kopaju dublja okna i spuštaju agregate. To je veliki posao i dodatni trošak, koji nam nikako ne ide naruku posle ovako loše povrtarske sezone – ističe Petrović.
Prema njegovim rečima, otkupne cene povrća su niske, a ni interesovanje kupaca za veće količine, koje se mere desetinama i stotinama tona, nije veliko.
– Osim toga, zbog visokih dnevnih temperatura i hladnih noći, kvalitet povrća nije na nivou koji tržište traži – kaže Petrović.
Prema njegovim rečima, racionalnije rešenje za intenzivnu proizvodnju povrća predstavlja sistem „kap po kap“. Njime se voda u manjim količinama dovodi neposredno do zone korena biljaka. Ovaj sistem radi pod nižim pritiskom, pa je potrošnja energije manja, dok se istovremeno smanjuju gubici vode usled isparavanja, vetra i površinskog oticanja.
Važna prednost sistema „kap po kap“ jeste i mogućnost primene vodotopivih đubriva zajedno sa vodom, odnosno fertigacije.
– Višegodišnji ogledi pokazali su da fertigacija, prilagođena fazama rasta i razvoja biljaka, može povećati prinos krompira za oko 10 odsto, a paprike za oko 15 procenata – naglasio je dr Vojnović.
Budućnost proizvodnje povrća nije u primeni što većih količina vode, već u njenom preciznom korišćenju, u pravo vreme i neposredno u zoni korena biljaka
Dodatnoj racionalizaciji potrošnje vode, dodaje on, može doprineti i primena senzora povezanih sa sistemima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.
– Senzori neprekidno mere vlažnost zemljišta, a dobijeni podaci, zajedno sa podacima o vremenskim uslovima, koriste se za preciznije određivanje vremena navodnjavanja i potrebne količine vode. Tako se sprečavaju prekomerno navodnjavanje, ispiranje hranljivih materija i nepotrebna potrošnja vode i energije – objasnio je dr Vojnović.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
