U VOJVOĐANSKIM ATARIMA POČELA ŽETVA ULJANE REPICE Prinosi su takvi da ohrabruju paore
Počela je žetva ozime uljane repice i prvi rezultati pokazuju da će je biti kako se i očekivalo – u proseku 3,5 tona po hektaru. Tamo gde su kombajni već bili u njivama ratari su prezadovoljni prinosom i kvalitetom, jedino što smatraju da bi repica trebalo da bude skuplja.
Ratar Saša Atanacković iz Turije dobio je 3,5 tona po hektaru i za Dnevnik je izjavio da je repica ove sezone dobro rodila, jer ima polja gde je bilo i četiri tone po hektaru.
- Zadovoljan sam prinosom i zrnom, jer je suvo, čak i ispod JUS-a. Suvoća je 7,5 do 8 procenata - naveo je Atanacković.
Kazao je da za sada otkupljivači daju akontaciju od 51 do 52 dinara po kilogramu i da očekuje da će, kada se žetva završi, repica koštati 55-56 dinara.
Godina bila odlična za repicu
Ova godina za repicu je bila odlična, mada se kasnilo u setvi zbog velike suše tokom septembra. Ali kasnija setva i dug period jesenje vegetacije, te zima bez izrazito niskih temperatura, doprineli su da repica dobro prezimi i uđe u prolećni rast u povoljnim vremenskim uslovima. Lane je po podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečan prinos bio od 3 do 3,2 tone po hektaru.
I u ataru Bačkog Gradišta „Agro polje“ je prvo krenulo, za razliku od drugih poljoprivrednika u selu, da skida ovogodišnji rod. Poljoprivredno preduzeće žetvu je počelo na lošijim oranicama i dobilo je oko 1,9 tona po jutru.
Jovica Vasić kazao je da prinos nije loš, ali da očekuju da bude veći na plodnijem zemljištu.
Uljane repice imamo na oko 40.000 hektara, što je više nego u prethodnoj vegetacionog godini za trećinu.
Prema interesovanju ratara, očekuje se da će je biti isto toliko posejano, krajem avgusta i početkom septembra.
Repica kao industrijska biljka je višestruko korisna. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji jestvog ulja, zatim u industriji goriva za proizvodnju biodizela, kao krmno bilje, za zelena đubriva, i kao rotaciona kultura u smeni setve pšenice i kukuruza.
