ZDRAV NAPITAK BEZ ADITIVA I KONZERVANSA IZ NOVOG ITEBEJA Atila Patai sa sinom Adrianom proizvodi odlične sokove od šargarepe i cvekle OVO JE NJIHOV RECEPT
Veliki povrtari šargarepu na otvorenom polju počeće da vade krajem maja.
Za sada klima ide naruku ovom povrću, posebno što se u narednom periodu najavljuje kiša.
Atila Patai iz Novog Itebeja u etapama od februara do jula seje šargarepu da bi je imao tokom cele godine. U povrtarstvu je 25 godina i odnedavno je počeo sa sinom Adrianom da je prerađuje u sokove mešajući je sa jabukom i cveklom, koju još seje uz paštrnak, i pravi ljutenicu.
Patai u etapama od februara do jula seje šargarepu da bi je imao tokom cele godine
– Proizvodnju zasnivam na oko 50 hektara i ugovaram prodaju sa velikim marketima u većim i manjim pakovanjima. Deo prodajem i nakupcima, a odnedavno drugu klasu povrća prerađujem u sokove, kako bih ostvario veću korist. Sve još radim zanatski, ali ću konkurusati za mašine na javnom pozivu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za finansiranje investicija u ekonomske aktivnosti gazdinstva radi stvaranja dodatne vrednosti kroz preradu – naveo je Patai za Dnevnik.
Gazdinstvo uspelo da napravi napitak bez aditiva i konzervansa, na prirodan i zdrav način
Na ideju da šargarepu i cveklu prerađuje došao je gledajući kako to rade drugi povrtari i zato što ima po nekoliko stotina tona šargarepe i cvekle druge klase, čija je cena znatno niža na veliko u odnosu na prvu klasu.
Do recepta je došao mešajući šargarepu i cveklu sa jabukom. Iz ture u turu odnos povrća i jabuke menjao je dok nije došao do ukusa koji kupcima najviše prija. Prve količine sokova predstavio je na nedavnoj Banatskoj trakorijadi u Česteregu i bio zadovoljan kako su sokovi naišli na prijem kupaca.
Godina je bolja za korenasto povrće
Patai ove godine očekuje bolji rod šargarepe nego lane. Mada ima sisteme za navodnjavanje, lanjska godina zbog suše je u povrtarstvu bila loša i uz niže prinose ni cena šargarepe na veliko nije bila odgovarjauća. Na veliko kilogram je koštao svega 30 dinara.
Ni sa cveklom nije bilo ništa bolje. Mada povrtari cveklu ne seju često, bilo ju je teško prodati. Kilogram na veliko koštao je svega 15 dinara, a porsečan prinos po hektaru bio je od 35 do 40 tona. Za razliku od nje, na šargrepi su povrtari imali rod od 50 do 80 tona, u zavisnosit od regiona.
– To je dokaz da je gazdinstvo uspelo da napravi napitak bez aditiva i konzervansa, na prirodan i zdrav način – naglasio je Patai.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.