ЗДРАВ НАПИТАК БЕЗ АДИТИВА И КОНЗЕРВАНСА ИЗ НОВОГ ИТЕБЕЈА Атила Патаи са сином Адрианом производи одличне сокове од шаргарепе и цвекле ОВО ЈЕ ЊИХОВ РЕЦЕПТ
Велики повртари шаргарепу на отвореном пољу почеће да ваде крајем маја.
За сада клима иде наруку овом поврћу, посебно што се у наредном периоду најављује киша.
Атила Патаи из Новог Итебеја у етапама од фебруара до јула сеје шаргарепу да би је имао током целе године. У повртарству је 25 година и однедавно је почео са сином Адрианом да је прерађује у сокове мешајући је са јабуком и цвеклом, коју још сеје уз паштрнак, и прави љутеницу.
Патаи у етапама од фебруара до јула сеје шаргарепу да би је имао током целе године
– Производњу заснивам на око 50 хектара и уговарам продају са великим маркетима у већим и мањим паковањима. Део продајем и накупцима, а однедавно другу класу поврћа прерађујем у сокове, како бих остварио већу корист. Све још радим занатски, али ћу конкурусати за машине на јавном позиву Покрајинског секрeтаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство за финансирање инвестиција у економске активности газдинства ради стварања додатне вредности кроз прераду – навео је Патаи за Дневник.
Газдинство успело да направи напитак без адитива и конзерванса, на природан и здрав начин
На идеју да шаргарепу и цвеклу прерађује дошао је гледајући како то раде други повртари и зато што има по неколико стотина тона шаргарепе и цвекле друге класе, чија је цена знатно нижа на велико у односу на прву класу.
До рецепта је дошао мешајући шаргарепу и цвеклу са јабуком. Из туре у туру однос поврћа и јабуке мењао је док није дошао до укуса који купцима највише прија. Прве количине сокова представио је на недавној Банатској тракоријади у Честерегу и био задовољан како су сокови наишли на пријем купаца.
Година је боља за коренасто поврће
Патаи ове године очекује бољи род шаргарепе него лане. Мада има системе за наводњавање, лањска година због суше је у повртарству била лоша и уз ниже приносе ни цена шаргарепе на велико није била одговарјаућа. На велико килограм је коштао свега 30 динара.
Ни са цвеклом није било ништа боље. Мада повртари цвеклу не сеју често, било ју је тешко продати. Килограм на велико коштао је свега 15 динара, а порсечан принос по хектару био је од 35 до 40 тона. За разлику од ње, на шаргрепи су повртари имали род од 50 до 80 тона, у зависносит од региона.
– То је доказ да је газдинство успело да направи напитак без адитива и конзерванса, на природан и здрав начин – нагласио је Патаи.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.