ZELENI OTPAD I MULJ MOGU DA HRANE NJIVE I PARKOVE Subotička regionalna deponija nudi rešenje za globalnu krizu mineralnih đubriva
U vreme kada su cene mineralnih đubriva i dalje pod pritiskom globalnih poremećaja na tržištu energenata i sirovina, organska đubriva sve više dobijaju na značaju.
Stručnjaci ukazuju na to da kompost može da bude dobra dopuna, a u pojedinim slučajevima i delimična zamena za mineralna đubriva, jer poboljšava strukturu zemljišta, povećava sadržaj organske materije i doprinosi zadržavanju vlage. Deo rešenja za te izazove mogao bi da stigne iz Subotice.
Subotička Regionalna deponija nalazi se na korak od toga da kompost koji godinama proizvodi od mulja i zelenog otpada ponudi i tržištu. Preduzeće je pokrenulo proceduru za brisanje statusa otpada ovog proizvoda, a ukoliko sve bude teklo prema planu, potrebne dozvole mogle bi da budu dobijene već tokom narednih nekoliko nedelja.
Potrebne dozvole mogle bi da budu dobijene već tokom narednih nekoliko nedelja
Sirovina za proizvodnju komposta obezbeđuje se iz dva izvora – mulja sa subotičkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zelenog otpada koji se prikuplja u sedam lokalnih samouprava uključenih u regionalni sistem upravljanja otpadom.
Iz Kanjiže, Sente, Čoke...
Regionalni sistem upravljanja otpadom uskoro će biti proširen za još jednu lokalnu samoupravu. Od oktobra će mu se priključiti opština Ada, čiji će stanovnici, kao i u ostalim sredinama obuhvaćenim sistemom, otpad razdvajati po dvokantnom modelu.
Pored Subotice i Ade, otpad na Regionalnu deponiju trenutno stiže iz Kanjiže, Bačke Topole, Sente, Malog Iđoša, Čoke i Novog Kneževca.
Pre nego što dospe do korisnika, svaka proizvedena partija prolazi laboratorijsku kontrolu kvaliteta. U Regionalnoj deponiji ističu da je reč o redovnoj proceduri koja se sprovodi godinama, a ne o meri uvedenoj zbog plasmana na tržište.
Direktor Regionalne deponije Tibor Nađ kaže za „Dnevnik” da je najveća prepreka do sada bila administrativne prirode.
– Prema važećim propisima, sve što dospe na deponiju tretira se kao otpad, bez obzira na to u šta se kasnije preradi. Da bi kompost izgubio status otpada i postao proizvod koji može da se prodaje, neophodno je da preduzeće bude upisano u odgovarajući registar. Takvo rešenje predlaže i Evropska unija za zeleni otpad, a primenjuje se i u Mađarskoj i drugim zemljama – objašnjava Nađ.
5.000 tona gotovog komposta trenutno se nalazi na lageru
Kako dodaje, zahtev je već podnet i očekuje da odgovor nadležnih stigne u roku od mesec dana.
Posebna pažnja posvećuje se i kvalitetu ulaznih sirovina. Mulj iz prečistača redovno se kontroliše, a dosadašnje analize nisu pokazale prisustvo opasnih materija, uključujući teške metale poput olova, koji bi mogli da ugroze njegovu bezbednu primenu. Prema rečima Nađa, dodatna stručna istraživanja potvrdila su da je reč o kvalitetnoj komponenti za proizvodnju komposta.
Po dobijanju dozvole, prvi korisnici biće javno-komunalna preduzeća, koja bi kompost mogla da koriste za održavanje parkova, travnjaka i drugih zelenih površina. U narednoj fazi planiran je i plasman poljoprivrednicima, kojima bi ovaj proizvod mogao da predstavlja povoljnu alternativu delu mineralnih đubriva.
Obim proizvodnje nije zanemarljiv. Tokom prošle godine na Regionalnu deponiju dopremljeno je 8.600 tona mulja i oko 2.000 tona zelenog otpada, dok trenutne zalihe gotovog komposta iznose približno 5.000 tona.
Sve u svemu, u uslovima sve skupljih mineralnih đubriva, pet hiljada tona komposta koje su trenutno na lageru mogle bi da postanu vredan resurs za vojvođanske njive.
S. Iršević
