ЗЕЛЕНИ ОТПАД И МУЉ МОГУ ДА ХРАНЕ ЊИВЕ И ПАРКОВЕ Суботичка регионална депонија нуди решење за глобалну кризу минералних ђубрива
У време када су цене минералних ђубрива и даље под притиском глобалних поремећаја на тржишту енергената и сировина, органска ђубрива све више добијају на значају.
Стручњаци указују на то да компост може да буде добра допуна, а у појединим случајевима и делимична замена за минерална ђубрива, јер побољшава структуру земљишта, повећава садржај органске материје и доприноси задржавању влаге. Део решења за те изазове могао би да стигне из Суботице.
Суботичка Регионална депонија налази се на корак од тога да компост који годинама производи од муља и зеленог отпада понуди и тржишту. Предузеће је покренуло процедуру за брисање статуса отпада овог производа, а уколико све буде текло према плану, потребне дозволе могле би да буду добијене већ током наредних неколико недеља.
Потребне дозволе могле би да буду добијене већ током наредних неколико недеља
Сировина за производњу компоста обезбеђује се из два извора – муља са суботичког постројења за пречишћавање отпадних вода и зеленог отпада који се прикупља у седам локалних самоуправа укључених у регионални систем управљања отпадом.
Из Кањиже, Сенте, Чоке...
Регионални систем управљања отпадом ускоро ће бити проширен за још једну локалну самоуправу. Од октобра ће му се прикључити општина Ада, чији ће становници, као и у осталим срединама обухваћеним системом, отпад раздвајати по двокантном моделу.
Поред Суботице и Аде, отпад на Регионалну депонију тренутно стиже из Кањиже, Бачке Тополе, Сенте, Малог Иђоша, Чоке и Новог Кнежевца.
Пре него што доспе до корисника, свака произведена партија пролази лабораторијску контролу квалитета. У Регионалној депонији истичу да је реч о редовној процедури која се спроводи годинама, а не о мери уведеној због пласмана на тржиште.
Директор Регионалне депоније Тибор Нађ каже за „Дневник” да је највећа препрека до сада била административне природе.
– Према важећим прописима, све што доспе на депонију третира се као отпад, без обзира на то у шта се касније преради. Да би компост изгубио статус отпада и постао производ који може да се продаје, неопходно је да предузеће буде уписано у одговарајући регистар. Такво решење предлаже и Европска унија за зелени отпад, а примењује се и у Мађарској и другим земљама – објашњава Нађ.
5.000 тона готовог компоста тренутно се налази на лагеру
Како додаје, захтев је већ поднет и очекује да одговор надлежних стигне у року од месец дана.
Посебна пажња посвећује се и квалитету улазних сировина. Муљ из пречистача редовно се контролише, а досадашње анализе нису показале присуство опасних материја, укључујући тешке метале попут олова, који би могли да угрозе његову безбедну примену. Према речима Нађа, додатна стручна истраживања потврдила су да је реч о квалитетној компоненти за производњу компоста.
По добијању дозволе, први корисници биће јавно-комунална предузећа, која би компост могла да користе за одржавање паркова, травњака и других зелених површина. У наредној фази планиран је и пласман пољопривредницима, којима би овај производ могао да представља повољну алтернативу делу минералних ђубрива.
Обим производње није занемарљив. Током прошле године на Регионалну депонију допремљено је 8.600 тона муља и око 2.000 тона зеленог отпада, док тренутне залихе готовог компоста износе приближно 5.000 тона.
Све у свему, у условима све скупљих минералних ђубрива, пет хиљада тона компоста које су тренутно на лагеру могле би да постану вредан ресурс за војвођанске њиве.
С. Иршевић
