ANALIZA SEKSISTIČKOG HUMORA Koliko puta ste čuli: „Samo se šalim!”

Procedure za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja nisu poznate nastavnom i administrativnom osoblju, budući da na fakultetima vlada kultura straha, ćutanja i nezameranja. Ovo je samo deo onog što se može iščitati iz regionalnog istraživanja „Izazovi integrisanja rodne ravnopravnosti u univerzitetskoj zajednici: Protiv rodno zasnovanog nasilja”, koje je publikovano ove godine u okviru projekta UNIGEM. Ovaj pionirski poduhvat sa potencijalom da iznedri i praktični i naučni doprinos sproveden je u četiri zemlje Balkana: Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, a obuhvatio je 18 javnih i privatnih univerziteta, među kojima je i novosadski, u čijem će Rektoratu sutra od 12 sati biti promocija.

Preko 4.700 ispitanika iz redova nastavnog i administrativnog osoblja, a sa njima studenti i studentkinje društvenih, humanističkih, prirodnih, tehničkih, biotehničkih, biomedicinskih, zdravstvenih i umetničkih usmerenja, pokazalo je da rodno zasnovano nasilje ima mnogo lica i naličja. Samo jedno od njih su naizgled bezazlene, vulgarne šale, čemu su autorke Jelena Ćeriman Zilka Spahić Šiljak posvetile posebno poglavlje „Samo se šalim: Analiza seksističkog humora i uvredljivih komentara na univerzitetima Balkana”. Prema njihovim rečima, neki od primera nesvesnih diskriminatornih ponašanja jesu fokusiranje na izgled žena umesto na njihova postignuća, obraćanje više pažnje na govor muškaraca, dvostruki standardi u vezi sa bračnim i roditeljskim statusom, kao i pripisivanje postignuća žena drugim faktorima, a ne njihovim sposobnostima. Razlika postoji i u seksističkim komentarima: oni koji su upućeni ženama problematizuju prirodu ovog pola i biološku ulogu. Zbog toga je uobičajeno umanjivanje njihove racionalne sposobnosti tokom menstrualnog ciklusa ili menopauze (uzrečica „ženska glavo”, epiteti: jezičara, klimakterična baba, babuskara, neuravnotežena, frigidna, histerična, veštica…). S druge strane, pored proračunatosti i karijerizma, najučestalije etikete koje se dodaju muškarcima vezane su za nekontrolisanu seksualnost, zbog čega se nazivaju ženskarošima ili bećarima, a ukoliko prihvataju ravnopravnost i deljenje poslova u kući – papučarima. Sagovornice iz studentske populacije navode da su dvosmislene šale na njihov račun svakodnevica: žene su glupe, naročito ako su plavuše, ne znaju da upravljaju vozilima, niti su spretne u sportu.

„Nisam sigurna baš da je to shvaćeno po principu da je kolega nešto loše uradio, više da sam ja preosjetljiva”, rekla je jedna od ispitanica, ukazujući na relativizaciju ženinih iskustava i osećanja.

Kada se saberu odgovori „jednom” i „više puta ili često”, vidi se da je u Srbiji 20,6%, u BiH 17,4%, u Hrvatskoj 15,9%, a u Crnoj Gori 14,1% nastavnog, administrativnog osoblja i studenata/kinja iskusilo neželjene komplimente ili vulgarne komentare putem telefona, elektronske pošte ili na drugi način, a mada su uglavnom usmereni na žene, nisu retkost ni prijave muškaraca da su bili seksualno uznemiravani na fakultetima, posebno ako su pripadnici LGBT populacije. U akademskoj zajednici, seksističkim vicevima, prema svedočenjima, skloniji su pripadnici starije generacije i nadređeni:

„Stariji profesori pogotovo ne vide neki problem u tome i onda su skloni na sastancima itd. imati tu usputnu mizoginiju koja iz njihove perspektive ne prelazi nikakvu granicu i nije neugodna”, objašnjava druga ispitanica.

„Moja kolegica je bila jako otvorena kada je pričala o tome šta je njena sestra iskusila. Ta njena sestra je branila magistarski rad (...) i profesor na fakultetu joj je kazao jednu jako ružnu konstataciju (…) tu je bila komisija, svi su tu bili. I ona je nešto pogriješila u tom svom radu i on je kazao: ’Hajde, nema veze, svaki prvi put boli’”, svedoči jedna od njih.

Možda najeksplicitniji primer usputne mizoginije navela je sagovornica iz reda naučnog osoblja u BiH, objasnivši da se desio na zvaničnom predavanju, kojem može prisustvovati ko god želi, te ga smatra ozbiljnim javnim prostorom na kom ste vrlo odgovorni za izrečeno:

„Na jednom od predavanja jednog kolege, koji je bio asistent u tom periodu, navodeći primjer kako čovjek može da izbjegne sankciju na sudu, kazao je kako onda advokati sugeriraju svojim klijentima, kad tuku žene, da ih tuku po bubrezima, a ne po licu jer se to ne vidi.”

Autorke ističu da je seksistički humor povezan sa rodnim stereotipima i da podstiče organizacionu kulturu tolerancije seksizma, čemu pogoduje istorijska patrijarhalna matrica u društvenim odnosima, a da opstaje jer, između ostalog, ne postoji dosledna primena normativnog okvira kojim bi se sankcionisao.

Slađana Milačić