Ima nešto u genima, ali i u načinu života

Istraživanje je sproveo jak međunarodni tim naučnika okupljen u International Headaće Genetics Consortiumu. Naučnici iz Australije, Danske, Estonije, Finske, Nemačke, Holandije, Norveške, Španije, Švedske, Velike Britanije, Sjedinjenih Država i s Islanda studiju su sproveli na DNK uzorcima 375.000 učesnika istraživanja iz Evrope, Amerike i Australije, među kojima ih je 60.000 patilo od migrene. Oni su uspeli da analiziraju milione genetskih varijanti i otkrili da se s pojavom migrene može povezati 38 različitih genomskih područja. Kako se pokazalo, većina genomskih zona preklapa se sa genima povezanim s određenim vaskularnim bolestima kod kojih dolazi do sužavanja krvnih sudova.

- Ljudi koji pate od migrene češće imaju kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti (npr, moždani ili srčani udar). Pouzdan dokaz dolazi iz studije zdravlja, koja je utvrdila da je migrena sa aurom povećala rizik od infarkta miokarda za 91 odsto i ishemijskog moždanog udara za više od 100 posto, a da migrena bez aure povećava rizik za oko 25 odsto i za moždani i za srčani udar - kaže pukovnik dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju Vojno-medicinske akademije u Beogradu. - Migrenski ataci tokom trudnoće takođe povećavaju rizuk od moždanog udara i vaskularnih oboljenja. Migrena s aurom za žene u srednjim godinama ima statistički značajnu povezanost sa kasnijim infarktima u mozgu. Ova udruženost se ne vidi u slučajevima migrene bez aure.

Migrena je kompleksni poremećaj koji se karakteriše periodičnim glavoboljama, najčešće s jedne strane glave. U nekim slučajevima povezana je sa vizuelnim ili senzornim simptomima poznatim kao aura. Migrena je češća kod žena i ima jaku genetsku osnovu. Postoje različiti tipovi migrene: epizodična i hronična migrena (glavobolja migrenskih karakteristika koja se javlja 15 i više dana u mesecu u periodu dužem od tri meseca). Najčešće se javlja pulsirajuća glavobolja, sa umerenim do jakim bolom koji se pojačava pokretom ili fizičkom aktivnošću. Obično je jednostrana lokalizovana u čeonoslepoočnom predelu ili oko oka, ali bol može da se oseti bilo gde u glavi ili vratu. Razvija se u toku sat-dva, širi i postaje difuzan, traje od 4 do 72 sata, u 80 odsto slučajeva prati ga mučnina, a u 50 odsto i povraćanje, kao i intolerancija na hranu, nesvestica, osetljivost na svetlost i zvuk.

- Dijagnoza migrene postavlja se na osnovu anamneze - kaže dr Sanja Pejović s Klinike za neurologiju Vojno-medicinske akademije u Beogradu. - Međunarodno udruženje za glavobolje dalo je dijagnostičke kriterijume koji podrazumevaju da pacijenti moraju da imaju najmanje pet napada glavobolje koji su trajali od 4 do 72 sata (nelečenih ili neuspešno lečenih) i da glavobolja mora da ima bar dve karakteristike: jednostranu lokaciju, pulsirajući, umeren ili ozbiljan intenzitet bola, i pogoršanje tokom fizičke aktivnosti. Pored toga, u toku glavobolje pacijent mora da ima mučninu ili povraćanje, odnosno osetljivost na svetlost i zvuk.

Oko 70 odsto pacijenata sa migrenom ima u bliskom srodstvu nekoga ko boluje od migrene. Rizik od migrene je povećan četiri puta kod srodnika ljudi koji imaju migrenu sa aurom.

- Migrene generalno pokazuju multifaktorijalno nasleđivanje, ali specifična priroda genetičkog uticaja još nije potpuno razjašnjena - ističe dr Raičević. - Međutim, nedavne studije ukazale su na postojanje regiona u kojima je prisutan polimorfizam gena koji utiču na rizik od razvoja migrene. U drugim studijama nađene su pojedinačne mutacije koje se ne bi mogle primeniti na opštu populaciju.

Kako su istakli naši stručnjaci, za sada jasno genetski definisano govorimo o porodičnoj hemiplegičnoj migreni PHM i migreni u sklopu drugih genetski uslovljenih poremećaja. Porodična hemiplegična migrena je retka vrsta migrene s aurom kojoj prethodi ili sledi hemiplegiji i kod koje najmanje jedan srodnik prvog ili drugog reda ima migrenu s aurom koja obuhvata motornu slabost. U oko 50 odsto porodica sa PHM postoji hronična progresivna cerebralna ataksija nezavisno od migrenskih napada i koja je takođe povezana s lokusom na 19. hromozomu . Ovaj lokus (19r) nije samo mesto za PHM već se može videti i kod pacijenata sa drugim oblicima migrene. Tri gena su identifikovani kao uzročni za PHM. PHM može biti pogrešno dijagnostikovana kao epilepsija i kao takva neuspešno lečena.

- Migrena je takođe čest simptom u drugim genetičkim vaskulopatijama, naročito kod vaskulopatije mrežnjače sa cerebralnom leukodistrofijom što je prouzrokovano mutacijama u TREDŽ1 genu, i kod hereditarne infantilne hemipareze, tortuoznosti retinalnih arteriola i leukoencefalopatije, za koji se pretpostavlja da je izazvana mutacijama u genu COL4A1. Mehanizmi kojima te genetske vaskulopatije dovode do migrene još uvek su nepoznati - kaže dr Pejović.

Lekar primarne zdravstvene zaštite mora biti u stanju da identifikuje pacijenta s ozbiljnim glavoboljom, ističu neurolozi. Treba imati na umu da se više od 90 odsto pacijenata koji traže hitnu pomoć dolaze zbog glavobolje. Najveći broj njih ima migrenu, tenzioni ili mešoviti tip glavobolje.

- Danas su identifikovani različiti faktori provokacije migrene: hormonalne promene, kao što su one koje prate menstruaciju, trudnoću i ovulaciju, stres, preterano spavanje ili nedovoljno sna, lekovi (vazodilatatori, oralni kontraceptivi), pušenje, izloženost jakom ili fluorescentnom osvetljenju, jakom mirisu, povrede glave, vremenske promene, nedostatak fizičke aktivnosti, gladovanje ili preskakanje obroka - ističe pukovnik dr Ranko Raičević. - Određene namirnice i prehrambeni aditivi računaju se u potencijalne faktore izazivanja migrenskog napada: crno vino, kofein, veštački zaslađivači (aspartan, saharin), natrijum glutamat, agrumi, hrana koja sadrži tiramin (stari sir), meso sa nitritima... Velike epidemiološke studije za većinu ovih namirnica i aditiva nisu potvrdile tezu da su okidač migrenskog ataka, ali se pacijentima koji identifikuju određene namirnice kao pokretača migrene savetuje da ih izbegavaju.

Iako se čokolada smatra okidačem migrene, podaci iz novije studije ne podržavaju ovu tvrdnju. Umesto toga, pretpostavlja se da je konzumiranje čokolade možda odgovor na aktivaciju hipotalamusa na početku razvoja migrenskog ataka.

Ivana Vujanov

Koriste alternativu i ćute

Interesovanje za korišćenje komplementarne i alternativne medicine kod pacijenata sa glavoboljom je široko rasprostranjeno, ističe pukovnik dr Raičević.

- Istraživanje iz 2002. pokazalo je da više od 85 odsto pacijenata sa glavoboljom koristi neku alternativnu terapiju, a njih 60 odsto smatra da im to pomaže. Generalno, više od 70 odsto pacijenata koji koriste neku od alternativnh terapija to ne govori svom lekaru