AUTENTIČNI NOVOSADSKI SPORT SA OBALE DUNAVA Tenis glavom skoro četiri decenije kao magnet privlači Novosađane

Ipak, ono što je manje poznato jeste da se u Novom Sadu igra sport koji je nastao baš ovde i predstavlja autentičnu novosadsku igru. U pitanju je tenis glavom, koji je nastao 1987. godine na obali Dunava, tačnije na Štrandu.

Ovaj sport (iako on to formalno još nije) izuzetno je ekonomičan, s obzirom na to da je za igranje tenisa glavom potrebno samo parče terena sa iscrtanim linijama, fudbalska lopta i dobra volja. Igra se na mekoj (pesak) i tvrdoj (beton ili tartan) podlozi, a zanimljivo je da je jedan turnir organizovan čak i na travnatoj površini.

Neformalno udruženje koje se bavi ovom igrom nastalo je iste godine kada je započeta i sama organizacija turnira 1987. godine, iz potrebe ljudi da omasove igru i organizuju turnire. Zvanično, udruženje je osnovano 2011. Godine, iako treba naglasiti da se pravna struktura menjala tokom godina. Udruženje trenutno broji oko pedesetak članova, od čega deset sačinjava upravni odbor, a ponosni su na činjenicu da su na teritoriji grada Novog Sada, a možda i čitave AP Vojvodine sportski turnir sa najdužom tradicijom.

Tenis glavom se igra svakodnevno kada vremenske prilike to dozvoljavaju. Tokom leta pretežno na Štrandu, a na proleće i jesen najčešće na terenima u novosadskom naselju Bronks (na Limanu) i na Sajmištu. Kako je predsednik Udruženja „Tenis glavom” Aleksandar Vrbaški rekao, tokom prethodnih godina imali su i neformalnu saradnju sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja, gde su uz njihovu pomoć promovisali ovaj sport na toj visokoobrazovnoj ustanovi i samim tim imali priliku da igraju u sportskoj hali.

– Ukoliko nema padavina, nije nam strano da se organizujemo iako je napolju temperatura u minusu jer ljubav prema igri je jača od svih ostalih prepreka – kazao je naš sagovornik. – Zanimljivosti radi, već pet godina 31. decembra nije bilo padavina, stoga smo novogodišnju „dnevnu žurku” organizovali upravo igrajući tenis glavom i to napolju i nadamo se da će ta tradicija što duže opstati.

Pravila su relativno jednostavna. Igra se dva na dva, ekipa ima ukupno tri dodira, nije dozvoljeno dodirnuti loptu rukom i svaki put mora da se prebaci glavom u protivničko polje.

– Tokom godine organizujemo pet turnira, na svakom od njih se počinje od grupne faze, nakon koje se odigrava eliminacioni deo te na kraju kao šampiona dobijemo najbolju ekipu u datom trenutku – objasnio je Vrbaški. – Postoji pet kategorija: veterani, seniori, juniori, pioniri i kategorija na koju smo izuzetno ponosni a to je roditelj i dete. S idejom da privučemo mlađe naraštaje, dosetili smo se da napravimo ovu konkurenciju i na opšte zadovoljstvo odziv je bio fenomenalan. 

Vrbaški napominje da se, nažalost, ovim sportom bavi sve manje dece, što je posledica toga da generalno najmlađe sve manje zanima sport.

– Upravo zbog toga, na nama je da ga uz vrednosti koje uz sebe nosi na najlepši mogući način prezentujemo, ostavimo u amanet budućim generacijama i time ostvarimo glavni cilj, a to je održavanje tradicije ove prelepe novosadske igre – zaključio je Vrbaški. – Otuda svako dete koje prikaže i najmanje simpatije ka ovoj igri nama daje podstrek da ga uputimo u čari sporta, a ako se zaljubi u njega i integriše ga u svoju dnevnu rutinu. Nama, a posebno meni kao masteru sporta i fizičkog vaspitanja, to daje ličnu satisfakciju zbog promovisanja bilo kakvog vida fizičke aktivnosti.